Alkohol fraj

Piše Vladek Antolaš Mastermind

Prvi travnja, osim kaj je dan za podvale i zbijanje šala, je i međunarodni dan borbe protiv alkoholizma. Tak mi je ta tema nadošla.

Ja osobno ne konzumiram alkohol preko dvajst let i morete samo zamisliti kaj sam se nagledel svih tih pustih godina – trezen.

Često znam u šali reči da mi je žena zjebala dvajst let dobroga pijanstva, a mogel sam lepo redno biti pijan dan na dan. Haha, nije lako.

 „Normalan svet“ pak nekad malo si iskrivi stvarnost, pomogne si s rakijicom, popije po koje pićence ako mu se ne gleda govnarije z dnevnika i ne sviđa mu se nadmudrivanje onog Plenkija i Milančeta. Aj zamisli da to moraš trpeti trezen!? Pa korona, pa krađa vagona, pa korupcija, pa Mamićevi suci.

Tek sad nas čekaju pred lokalne izbore kojekave mudrolije i obećanja koja trezan čovjek nemre zreči, a pijan slušati.

Poznato je da neki ljudi piju od tuge, neki od sreće, neki od zaran, neki vele sami sebi da im je to doktor prepisal, neki da im se od straha gaće ne tresu, a neki jednostavno da im se ruke ne tresu.

U teoriji, alkoholičari su svi koji piju alkohol, ali ne brinite, većina vas su samo konzumenti, normalni i zdravi ljudi jer bolest uzrokovana alkoholom znana kao alkoholizam nastupa tek kad vam vaše pijenje škodi obitelji, zdravlju, poslu, financijama, saobraćaju i javnom redu i miru. Alkohol izaziva ovisnost i to psihičku i fizičku, ovi koji piju dok je problem pred vratima su psihički ovisni, a ovi kojima je plava babura od nosa i tresu im se ruke rano, to su već i fizički ovisni.

Znam ja da sad čitate ponovno ove simptome i u sebi velite „ok, pa nisam ja taj“, ne bolujem od alkoholizma, ali isto tako znam da znate nekog susjeda, kuma, prijatelja koji je naroljan od jutra do mraka i koji usput izbije punici zube, rasterava decu po dvoru. Znate vi i nekog koji redno našminkan sjeda u auto i gasira od bankine do bankine. Često se bira najtrezniji koji vozi prvi u koloni z goric. Znate vi i onog nekog koji pije na teku od plaće do plaće, a za kruv se nema. Znate i poneku gospođu koja pijana voli soliti pamet svima, a deca joj musava. Znate i onog dobrog radnika koji se posle gableca ljulja ko šaš na Dravi.

Sve ovo sam ustvari pisao zbog takvih pijanih ljudi koje poznajemo, koji su nam dragi, koji su nam obitelj, koje volimo.

Puno je ljudi oko nas u raljama alkoholizma. Svi oni redom negiraju da imaju problem s pićem, ali ima vas koji to vidite na svoje oči, pa evo promislite, zar im pomoć nije potrebna jer oni sami, shvatite, nisu skroz pri treznom razumu. Često puta ti dobri i dragi ljudi nisu krivi 100 posto za sve svoje postupke jer ipak bolest je to.

Problem je u tome da, ako živite u Đurđevcu i dobar ste čovjek te želite pomoći u borbi s alkoholom nekom prijatelju ili sebi samom, nemate se kome obratiti za podršku nakon liječenja jer jedino u našem gradu u županiji ne djeluje nikakav tzv. Klub za to.  Nekadašnje „Društvo za suzbijanje alkoholizma“ je ugašeno, prostorije su porušene, čovjek bi rekao da nema alkoholizma u Đurđevcu.

Ipak, nažalost, sve je više ljudi u potrebi za rukom spasa. Sve te drage ljude vidim ja, vidite vi, jedino su nevidljivi gradskoj vlasti koja bi trebala skrbiti za ovu ugroženu skupinu ljudi koji su prepušteni sami sebi, prepušteni obiteljima koje ionako pate zbog takvih svojih članova. Svi gubimo bez jedne sustavne pomoći koja je zatrta. Gubimo majke, očeve, a djecu da ne spominjem.

Zato molim gradonačelnika i njegovog predsjednika i neke nove gradonačelnike da se po ovom pitanju otrezne i da osiguraju i osnuju neko novo društvo za  pomoć osobama bolesnim od alkoholizma. Vaš BP Vladek.

Vladek Antolaš Mastermind
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email

Upišite pojam koji želite pretraživati

Na našoj stranici koristimo kolačiće (cookies) kako bismo Vam mogli pružati usluge, koje bez upotrebe kolačića ne bismo bili u mogućnosti pružati. Nastavkom korištenja stranice suglasni ste s korištenjem kolačića. PRAVILA PRIVATNOSTI