Amerikanci na Mars, a mi ko s Marsa

Podravski favicon - Podravina i Prigorje - Koprivnica - Križevci - Đurđevac - Ludbreg - Aktualne vijesti - Zanimljivosti - Fotogalerije

Ovih dana odvijalo se najnovije povijesno slijetanje robota na Mars, a mene potaknulo na još jedno razmišljanje o nama samima i o našoj maloj podravskoj zajednici.

Odlučili Ameri da išću tragove života na susjednom planetu, a ja vas pitam koji je smisao svega toga iz naše (moje) perspektive.

Recimo, na priliku, ja nikad nisam bil u Herešinu nit u Malom Botinovcu, a siguran sam da mnogi s koprivničke i križevačke strane nisu bili ni u Sirovoj, a kamoli Suhoj Kataleni, dok ovi troše masu miliona da odu po napršnjak zemlje z Marsa.

Prvo da krenemo od sebe, sram nas bilo što ne poznamo svoj kraj, a onda sram i Amerikance kaj ni oni prvo nisu došli do Grkini, neg za Marsom poludeli. Traže život tam gde ga nema, ne vide pod nosom, no takvi smo i sami.

Naša prigradska naselja, kak stvari stoje, ko da su miljama daleko od samoga grada. 

Odselili se mladi, udaljili se, čak i rijetki stari dolaze da umru na svom praognjištu. Slabo posla, slaba poljoprivreda, izmučene šume, zarasle livade, napuštene kuće, ni poštenoga TV signala nema (za mobilni da ni ne govorim), a mi uporno gledamo na Mars jer je to po modi.

Ja sam isto rođen u malomu selu. U Đurđevac sam došel ko dotepenec, zato možda lakše suosjećam s malim sredinama. Naša su sela naši biseri, tamo su mlado i staro na „ti“, kuće se ne zaključavaju, pozdravlja se s „dobar dan“, ako treba, i fućka se za nekima.

Ma svi smo mi u Đurđevcu praktički sa sela jer da mi dotepenci nismo došli i popunili grad, taj grad bi brojil duša ko jedno veće selo. Da nije nas, naš Đurđevac i Koprivnica bili bi dva-tri štaglja i cirkva.

Dobro, ja navek malo prenapušem, al shvatili ste.

Ako pitate mještane tih naših malih okolnih naselja, svi imaju osjećaj da su zapostavljeni od strane grada od svih vlasti redom, pa i od nas kao prijatelja i rodbine. Ljudi će vam najiskrenije reći da ih se sjetimo samo za prošćenja, dok treba piceke i pajceke zlifrati, te samo za godišnju Skupštinu DVD-a i pred izbore.

Pa nije valjda?! E pa sram nas bilo !

Nitko nije imun na ekonomske migracije i raseljavanje, ali mislim da bi baš zato morali cijeniti i podupirati ljude koji su ostali čuvati selo i običaje sela u tim malim mikroplanetima.

Ipak ima nade, pokrenulo se. Eto, ide kanalizacija pod ruku s plinom i vodovodom. Dolazi i asfalt i puti, zle duše budu rekle da je trebalo prije sela z asfaltom rešiti nego gorice, al pustimo sad to. Sve je super i sve je za pet, ali zar je to dosta?!

Zar je sve to dosta da se opčuvaju topla podravska sela, to će vrijeme pokazati.

Da se netko ne uvredi, ovo nije samo problem naše sredine, u ovaj kontekst da stavite bilo koje ime sela i zaseoka iz Hrvatske, problem je sličan ili isti.
Nisam ja nikaj novo zmislil, samo sam imal potrebu napisati male opažanje dobrih i skromnih stanovnika svih Severovcov, svih Grkini, svih Mičetincov, svih Svetih Ani, svih Budrovcov, svih Čepelovcov, svih Kataleni Suvi i Sirovi ovoga sveta.

Ako se stvari ne mrdnu z mesta, onda smo mi ti koji smo pali s Marsa, onda budu komotno Amerikanci mogli v Mičigen za pedeset let sondu poslati da potraže tragove života jer ga je navodno tu bilo.

Vladek Antolaš Mastermind
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email

Upišite pojam koji želite pretraživati

Na našoj stranici koristimo kolačiće (cookies) kako bismo Vam mogli pružati usluge, koje bez upotrebe kolačića ne bismo bili u mogućnosti pružati. Nastavkom korištenja stranice suglasni ste s korištenjem kolačića. PRAVILA PRIVATNOSTI