Briga mene što bo župan. Gda bo ferma, reči ti meni ?

Podravski favicon - Podravina i Prigorje - Koprivnica - Križevci - Đurđevac - Ludbreg - Aktualne vijesti - Zanimljivosti - Fotogalerije

Piše Vladek Antolaš Mastermind

Igre prestolja malih duždeva rasplamsale su se oko toga tko će zajahati nove fotelje koje nekim lokalnim političarima, izgleda, život znače. Da je sve napisano istina, ponekad i bolna, leži u činjenici da se nakon svake moje kolumne osavljaju i združeni negoduju na običnu pisanu riječ koja se kosi s njihovom „istinom“.

Do te mjere se ruje da sam doživel da jedan đurđevečki SDP-ov pulen brani sadašnju vlast od mene, a prije ih je po blatu vlekel. Lepo obznanite narodu ako ima kakva tajna koalicija između SDP-a i nezavisnih, a ne ovak, radite stres svima. Jedino ako se sramite jedni drugih, onda najte. Sad samo čekam HDZ da mi mast vadi, al već jesu.

Uglavnom, fućkaj politiku koja se na Vladeka referira. Smeh.

To uglavnom nikog u ovom trenu ne zanima.

Nego, mnogo bitnije teme muče naš narod. Doslovce ljudi vele: „Briga me što bo župan. Gda bo ferma, reči ti meni?“ .

U vihoru koronavirusa, ćumeza politike, nedaća, neposla i svih nekih novih normalnih pomada, ljude zanima jednostavna tradicionalna stvar – Gda bo i jel bo ferma i pričest. Nebitno je više jel AstraZeneca ili Pfizer, nego kume moj, dragi janjci su već ovnovi. Predebljalo se stado janjaca, već i ovce bi na klanje. Sve oči uprte u stožer i biskupa. Nije valjda da se bude odgodilo opet.

Imal sam za čuti da se svaka treća kuma predebljala za suknju koju je dala još lani šivati, a kumička prerasla. Nesmem se ni setiti koliko je zakaparenih kumov spizdilo novce za poklon svom malom kumiću v kladioni.

Ima tu još stvarnih briga koje muče narod.

Autor kolumne sa svojim kumom

Jedan kum (a možda ne samo jedan) kupil je kumiću novoga telefona koji bude, ak se datum pomekne, debelo prestarel i više ne bu in jer ga je kupil još za Božić dok su teleoperateri imali popuste. Eto problema, garancija bu zišla.

E neje kraj, ja sam osobno triput salu zapisaval gde se bude fešta održavala. Nije to zafrkancija.

A kaj ako se potrefi ferma i Picokijada isti vikend. Ne smem ni pomisliti da malo popuste ovi z stožera pa padne kakav koncert pri meši, ne budu ni domeštranti svi trezni, a pol ih bude na ringešpilu.

Negda je to bilo sve ležernije u vremena dok sam ja bil fermanik. Mama ne oblekla, načesala i obula, a pokojna Đurđa Posavec rođ. Benić lepo naslikala. Isti postav je imal i kum. Bicikl zagarantiran, a kazetofon je bil iber. To je tradicija, ko blizanci smo morali biti. No, ja sam imal sreče da sam kuma poznal odprije, a često su se kum i kumić upoznali pol vure prije meše jer je ionak japa se se v birtije dogovoril z najboljem pajdašom z pilane.

Bit je u sakramentu ustvari, da se duša mirno uputi u odrastanje, a sve ostalo je ovozemaljski biznis.

E, to su muke. Zar ne?! A na slike morete videti kak je sve negda bilo jednostavno i lepo dok sam ja bil fermanik. Ali bele cipele, to mame nigdar nesem oprostil. Jadranko, kume, pozdrav.

Vladek Antolaš Mastermind
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email

Upišite pojam koji želite pretraživati

Na našoj stranici koristimo kolačiće (cookies) kako bismo Vam mogli pružati usluge, koje bez upotrebe kolačića ne bismo bili u mogućnosti pružati. Nastavkom korištenja stranice suglasni ste s korištenjem kolačića. PRAVILA PRIVATNOSTI