Drva imam još možda za svibanj…

Podravski favicon - Podravina i Prigorje - Koprivnica - Križevci - Đurđevac - Ludbreg - Aktualne vijesti - Zanimljivosti - Fotogalerije

Piše Vladek Antolaš Mastermind

Drv imam još možda za svibanj, za lipanj nisam siguran. Kaj nas je to snašlo? Još samo da prolet prezimimo i sezona na moru može početi. Čovek bi pomislil da je jesen pri kraju i da bude lupil prvi sneg. Ludo vreme, ljudi pomeli šupe do zadnje špranje. Kam to vodi? Nešće se neje Isuseku molil, rekle bi babe.

No do prvog maja treba znati prognoze da se zeme godišnji za kukuruza saditi.

Bar je nekad tak bilo, spajalo se radi posla i sadnje, a ne radi promenade i uživanja. Vakula na aparatima.

Mraz je dosta toga zeznul, a još ga je sneg prošlih dana podfutral. No veseli pogled na mekote oko našega grada koje su opeglane i spremne da prihvate sjemenja i razne  hibride.

Nacionalna je tema, osim zime i zdenoće, neki plan da se poljoprivreda reanimira, jer je opet navodno na izdisaju. Poljoprivreda je ustvari, kolko se ja sećam, stalno na boku dok joj onak onesveštenoj vade jezik da se do kraja ne zaguti. A usput, ovi kaj ju reanimiraju lagano drugom rukom vade stotke z novčanika.

Ovako je sve počelo…

Početak  hrvatske poljoprivredne makljaže, ak se sečate, veže se na puževe.

Pokrali narod do temelja obečavajući  blagostanje ako uzgajaju puževe, ali uz uvjet da kupe specijalne mreže i limove (čitaj: običan pleh).

Sljedeće u nizu je bila fora s lauf štalama. Prodali narodu skupo farbane zelene daske pod lepim imenom i skupim projektima. Prnadljivi štaglji su mogli ustvari postati lauf štale, al neko ne bi na projektima i dozvolama mlatnul lovu.

Ljudi i dan-danas u kreditu.

Redovita pojava kod nas u malim poljoprivrednim kućanstvima je: „Svi u napad!“ To vam je ono ludilo koje zahvati i ponese celo selo da sadi češnjek, pa mladoga luka bi, pa svi u jagode, pa krči jagode sadi maline, pa zaori maline  aronija je tu, pa na kraju nutrije u podrumu, čili papričice na plotu.

Nemamo mi baš mozga još od doba Dudeka i njegove trstine. Nema plana nit programa, držimo se onog kaj je u modi, a ne nečeg dugotrajnog. Nizozemci na primjer sto let sade istu boju tulipana u istoj familiji, a mi sako drugo leto vadimo mlade trse, jer je pametni međaš rekel koja je sorta bolja.

Joooj dok se samo setim da je svaka naša kuća morala imati samoutovarku za seno mam mi je zlo.

Ma da ne zide da ja nekom solim pamet, al na svu sreću ima sad neki akcijski plan oporavka koji bude zasigurno pomazil i naš Đurđevac.

Veli država da distribucijski centri budu zidani od EU love i to bude spas. No, kume moj, bez planske  proizvodnje ti centri nemaju smisla. Nekad su raznorazne zadruge otkupljivale i redovito ostajale dužne poljoprivrednicima pa se već tog narod boji i puše na hladno na svako posredovanje u trgovini.

Pitanje za mene i vas – jesmo li mi kao grad spremni za nalet te EU love?

Mi smo stvarno okruženi divnom i plodnom zemljom koju dajemo u harende , zemljom za koju je zainteresiran privatni kapital preko kompanije koja se kod nas širi brže nego pirika dok su naše oči uprte samo na razvoj građanskog društva, kulture  i turizma. 

Kakva bu nama korist da tuđu decu vodamo po Boriku i pokazujemo im hotel za kukce ako te iste goste ne budemo u stanju nahraniti s polja koja su oko nas?

Osvijestimo se, ljudi – oko nas nije more  nego crna zemlja. Grad ne bude, po mom mišljenju, procval od turizma s hotelom koji hoda po rubu, niti od našega zološkoga na kojeg smo svi ponosni. Ne bude ni od restorana i birtija u rukama Grada. To je samo dekoracija i dobra reklama, al ne i procvat. Crna zemlja nam je spas.

Vladek Antolaš Mastermind
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email

Upišite pojam koji želite pretraživati

Na našoj stranici koristimo kolačiće (cookies) kako bismo Vam mogli pružati usluge, koje bez upotrebe kolačića ne bismo bili u mogućnosti pružati. Nastavkom korištenja stranice suglasni ste s korištenjem kolačića. PRAVILA PRIVATNOSTI