Đurđevački limitator: Mene jesen navek emotivno osakati, evo i zakaj

Mene vam jesen navek emotivno osakati. Megla mi se navleče pod kožu valjd.

Nisam raspoložen, pogotovo dok se zaran v kmici još budim, bauljam do polne  pospan, šarafciger mi spada z ruk. Taman malo do zraka dojdem i evo opet kmica. Dani su kratki, jako kratki, pobegnu u tren ko moj pes prek plota.

I tak na zbornomu mestu menimo se uz kavu kak se sve neke tužne teme zaredale, čak i moje kolumne samo brige raspleču, nikaj veselo.

Sad mislim kaj da najdem u sebi i okoli sebe veselo za temu nakon silnoga dežđevlja  i ovoga mraza koji je krizanteme zalupal.

Nekoga redovno vesele palete jesenskih boja, a ja mislim na palete koje pomalo cepam i kurim za ovo prelazno vreme u grijanju jer mi je šteta još prava drva kuriti.

Nekoga veseli kukuruza vu virjan nagrinjati, pogotovo jer mu je cena duplo dupla. Ja ne, nisam volje da bi z onima specijalnema rasovama koje imaju kuglice na kraju nagrinjal žuto zlato na elevator.

Ja bi više gledel kak se smude lati dok se zacvikaju na lužđaru.

Eh , baš sam negativa.

Kak ne bi bil kad me jesen baš na tu kukuruzu podseća. Na ručno branje kukuruze direkt vu vreče ili na vrpe koje posle moraš na prikolicu nahitavati.

Ima još! Ako ste mislili da je branje kukuruze po rosulji i megli sranje, onda morate znati da je sranje graja branje. Brati graja med tom istom kukuruzom je stvarno lek za mazohiste i darkere. Ruke su nam bile tak lepo zrezane i zčrčkane da nam tetovaže nisu bile na pameti. Zražani smo bili ko Srbi na Krfu.

Ali nije samo do mene, evo mnogi se pate da se i to prepoznalo ko problem. Izgleda da se depresije na celom svetu namataju, čak je prošli tjedan bilo pokušaja da se razbije negativa s prvim svetskim danom optimizma na Križnici. Dosta optimistično, na Križnici, po kiši. Ne moram vam reči da sam uspel i ja tam biti i zmoči.

Našel bum ja nekaj kaj me veseli.

Setil sam se!

Vesele me ježovke i kostanji, volim z čižmami razježiti ježovku i nabrati debele kostanje. Tuđe!  Pod tuđem kostanjom su ježovke meke ko duša.

Volim sedeti na bali sena i gledeti u dobrom društvu kak z ponjevic iskre poprjavaju ko prvi sneg i dižu se u vis v dugu mračnu noć. Nekak se uz taj jogenj duše spajaju.

Pripravil sam tu za vas i sliku pravih bilogorskih kostanjov branih na  Kostanjevcu v Dolnjim Zdelicaj.

Uf, dobro da sam se setil, ipak nisam izgubljen slučaj i jesenski Grinč.

Veseli mene i Medveni den koji je tu kod nas i Dani voća jer se navek najde po koji fini medenjak ili bundevino ulje.

Medveni su ti deni dok se obilaze štandi i dok se ljudi koj delaju pod vedrim nebom skupe i preštimavaju kak lepe jaboke imaju. Gizdavi svi do jednog.  

Lepo je to sve skupa ipak. Okupe se ljudi, deca ko male čmele paradiraju, mame za njima trčkaraju i gde koji japa trut.
A najviše kaj me ove dane jesenske, baš najviše razveselilo je to da sam našel v šupe karnister benzina kojega sam još proletos kupil za košnju po jeftino, a nesem ga ni pipnul. A kaj sad?

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email

Upišite pojam koji želite pretraživati

Na našoj stranici koristimo kolačiće (cookies) kako bismo Vam mogli pružati usluge, koje bez upotrebe kolačića ne bismo bili u mogućnosti pružati. Nastavkom korištenja stranice suglasni ste s korištenjem kolačića. PRAVILA PRIVATNOSTI