Možda vam zgleda da za ribolov treba puno truda, treba štape pripraviti, mamce, hranu, šatora, hranu za sebe i normalno pijaču, se to narivat v auto, pak tam se to raspraviti. Postaviti štape, prefilavati, vleči ribu vun. Puno je to posla za jen vikend, a nišče to opće ne ceni, neg ti još seru. Onda doješ na vodu, napiješ se rakije i svadiš se z sovom koja ide hu-hu. Misliš na lepše dane, i normalno na njo. Na yubitubi pustiš si pesmo „E da je sreće bilo, djecu bi mi rodila, jempot, drugi pot, treći pot, se dok te san ne dostigne.
No, i krajnja druga alternativa provođenja kroz vikend zahtijeva puno truda. Prvo, već je Star (Zvijezda), a to je tvoj mali čupavi pas, vrhunskog pedigrea, pizdolizec, malo prečupav, pa ga valja prije subotnje šetnjice otpelati frizeru za cucke (inače Štefina još odbija verovati da tak nekaj postoji). Dok središ Zvjezdana, moraš i sebe, naručil si se prije tjen dan k frizeru, a dok dojdeš tam rasprava…
Malo mi tu više brado ostavi, malo mi tu više podšišaj, kaj ti misliš, bi ostavil malo dužu kosu gore, bi tu bila jena crta lepa, ili idemo na klasiku? Sto hiljada milioni brigi. Onda v ormar. Jaj! Kaj obleči? Vani je polusunčano, znači ništ prebleštavo, ali niti pretmurno. Moraš se pobogu malo i izdvajati! Patike Tommy Hilfiger (7/12 rata otplačerno), očale Gucci (12 od 24 rata otplaćeno), kaputić Varteksov (dobil za rođendan, a baš ti je drago kaj nosiš i nekaj hrvatsko).
Vura? He jebiga… Vura je isto markerana, D&G, ali z Arizone, plaćena odjempot. Valda nišče ne videl da je 1 od 12 otpalo, ak nešče i primeti, buš sral daj je to autorska vura, i da ne razme umjetnost dizajna. Dok je se spremno, z doma z Jagnjedovca, popraćen jezom ispunjenih pogleda od mame i tate, spuščaš se v centar na špico. Hodate do iznemoglosti, small talk, big laugh, zalažete se za mir, kavica jedna, druga, treća. Nakon tri vure Zvjezdan se je posral nasred trga, a i ti bi se najrajši isto, jer te četvrta kava ubila. Dojdeš doma relativno neprimijećen isto kak i na špici, oblečeš si trenerko z placa, i pred TV. Gledaš razne kulinarsko, pjevačko-reality emisije.
Misliš si da bi se mogel prijavit, ali vidiš i sam da i frizer pomalo gubi bitko na terenu, ljudstva je se manje, vidiš i sam da na lačniku pomalo ide k zadnju rupi, pak se premisliš od te ideje. Dok si otijo spat, prek kompa na Xvideo stepeš ga na sadržaj GILF tematike, stušeraš se i otiješ i ti spat te se nadaš brzom snu. Jebiga, i jedna i druga opcija zahtijevaju truda, a o ukusima se navodno ne raspravla….
