Konji k’o konji

Piše Vladek Antolaš Mastermind

Subota je dok ovo pišem i kak svaki tjedan prolaze kroz glavu teme za kolumnu, tak mi je se jasneše da sem okupiran z tamnom stranom rata i svima čemerima koji nas naganjaju oko toga. Reko, da pišem o 50 kuna koje ste uspeli zašparati ako ste pol dana stali na benzinske i tukli se z rajom den prije nego je gorivo poskupelo? Ja sam isto skoro otišel tankirat po jeftineše, no na više od pol rezervara kulko je bilo v autu bi ušparal 14,99 za vuru vremena tackanja v redu.

Znači, satnica za tu dangubu bila bi jako slaba pa sam odlučil prepustiti mesto nekom pametnešem od mene. E još dok se setim koga bi se mortem srel v redu za to zlatno gorivo ili ne daj bože da neko uleti prek reda, bolje fala. Sad z gorivom postoji drugi problem, čovek mora jednostavno biti koncentriran dok tankera. Nedo bog da se ogledaš za kakvim dobrim trapericama ili slučajno da ti sunce ide v joči i kihneš jer začas brojčanik preleti na 500 kn, a otkud tuliko v žepu. Osobne odavno više ne primaju na pumpi ko sredstvo garancije da se buš vrnol z novce. Istinabog, sad se mora paziti i nema više zvozavanja. Dosad se moglo tenkerati za 10 kn ko da ti fol za kosilicu treba, no sad more i jeftineše, zaprav za jednu kunu nemreš tankerati, al ti navek nešče more dati pištolja podišati za te novce ili čepa od rezervara.

Sad tek vidim da je i ova tema žalosna, ali nekak mi smešno sve to. Znate kaj je još tolko smešno kolko i žalosno? Smešno je to kak je komad ruskoga železa (dron) preletel nad našemi glavami da ga nesmo mogli ni čuti ni videti, a još smešneše je to da i on neje imal dost goriva pa se zrušil. Zaključak je da je stvarno kriza z gorivom i to je žalosno i zaključak je da sad ministri i premijer bleje začuđeno ko ovce jer nemru nikaj. Heh, da je sad živ moj kum Fista opisan v prošle kolumne, on bi sigurno pucal z svojega šarca na taj ruski samolet jer je pucal i na menje sitnice te davne ’91.

Ste vidli koliko smešnog i žalosnog v jednom tjednu.

Ima još! Brza cesta je opet stala, a neje ni krenula prema Koprivnici, a kamoli prema Đurđevcu, a kao, baš je trebalo da prve lopate strugnu po crne zemljice za novi koridor i obećanu cestu. To je žalosno, a smešno je to da komotno tu cestu ne moraju delati ko brzu jer ako gledimo kroz temu skupog goriva, dosta nam bu cesta tek tuliko da zaprežna kola prejdu.  Znači, novci za taj projekt nek se preusmeri na konjogojstvo i stočarstvo da saka hiža lepo ima po par konjekov zaprežni ili barem kojega vola i kravicu. Negda povratak na staro ne zgledi ni toliko loše kad su uz svu tehnologiju ovoga sveta jarmi i ulari potreba.

Bilo bi i gnojeka za na mekotu, više ne bi trebali petrokemije i ruskoga plina za umetnjaka delati. Ajd zamislite da Plenković dojde novu trasu prema Koprivnici vu fijakeru otpirat, dok naš župan Koren v žepu zob drži da konjeke počasti. Joj, smešno mi jer sam točno sliku videl. Dok prejdemo na konje, onda i ovaj novi-stari semafor pri nam v gradu nebu trebal jer kak se dugo čeka na zeleno, konji bi zadremali. Ako uvedemo konje, prihod grada bi se povečal barem od gnojeka kojega bi po rotorima skupljali i tržili pod devin ili barem z njem autohtonu podravsku lavandu gnojili.

Facebook
Twitter
Email

Upišite pojam koji želite pretraživati

Na našoj stranici koristimo kolačiće (cookies) kako bismo Vam mogli pružati usluge, koje bez upotrebe kolačića ne bismo bili u mogućnosti pružati. Nastavkom korištenja stranice suglasni ste s korištenjem kolačića. PRAVILA PRIVATNOSTI