Onda kaj i ko je tu za domaće, jer domaće je domaće?!

Mutan zrak, snaga sunca po milimetru kvadratnom u megavatima. Isijavanje!

Živa u termometru napinje steklo. Švic obleva, joči peču, mokri zatiljki, a bogme mokra i međa na riti med dva brega.
Da me nešče zagrli, mislim da bi se prikeljil na mene ko markica z likom druga Tita na pismo vojnika JNA koji piše o sličnim vrućinama iz Strumice dok stražari v kasarne davne ’75. Sreća, tu je COVID distanca pa nema grljenja. Tak je vruće da ni moj pes ne pomalja glavu ispod ormara, rit mu strogo na betonu ladnom te je odgodil delanje dece po selu ko i sav normalen svet dok žega ne mine.

Navodno je i baba sela na beton bez podmetača, na beton za koji celi život opominje, pustila je i propuh da popujava nuz asperagus na obloku v prve hiže.

Kratko rečeno, kataklizma!

Od te vrućine misli mi se pletu, tepu i čeznu. Nekak se jedva setim se da smo ko mali za racama gacali po racilnjaku da se malo oladimo. Delali blato i čekali da deda z zdenca još koju kantu zdene vode zvleče i v korito sune.

Posle, kak smo rasli, dobili smo gaće i gaće za kupanje, ali razlika je bila samo ta da su ove za kupanje bile za tili čas mokre. Tak opremljeni smo već i do potoka išli. Jedno leto smo s pletenima košarama po Komarnice v Novom Gradu ribe ispod žilenja steravali.

Sve samo da se ubije vrućina.

Rasli mi, rasle i gaće i ono kaj se nutra nosa i tak redom na Severovečku šodranu, Ladnu vodu ili pak pri stakleniku na onaj „slap“.

Red došel i na Čingi Lingi.

Sad već je Speedo moralo pisati ili barem Yassa na gaćami, ipak je na Čingiju bilo sveta z Belovara grada, bokte.
Znamo svi da je potlem Sepka bila mali raj kupača, more svih mora, kulturana i čak mehana. Svi smo se pacali, po plićaku gacali, peska med prstima na nogami prepušćali i vu vodi bili dok nam nesu prsti belo ogubaveli.
Najhrabriji su na biciklu v Šandrovec na bazen išli popiti soka ili batine. Tam je bilo prelepo, ali si samo moral pod vodom glavu držati jer ako nesi zaronil, obadi su te do Maglenče odnesli.

I kak već znate, šodrane zarasle, Čingi ostarel, Sepka zdehnula, ostali nam samo raciljnaki bez rac i bazeni napuhanci koje, dok maček na njega skoči, moramo nositi vulkanizeru.

Imamo još na raspolaganju bazen u Bjelovaru, bokte, pa Cerine u Koprivnici ili za traktor zakapčene Creine pa nek se polevamo. Ima i bazen u hotelu, al se ide prek porte i za lovu ak me razmete.

Uglavnom, setil sam se da za doba ove vrućine deca nam idu i dalje v Šandrovec grad, a sve više u Grđevac grad na bazene se kupat, neki na Šodericu ili se riskira s laganijim osipom na kakvoj grabi de se kadikad cisterne peru.

Tak smo mi grad koji se lovi i pati na sve gradsko kaj se šika i ulaže se sve za turiste i za uvoznu raju jarane (fale vredni hostel, posjetiteljski centar i velebni balon bu za tenis), a za naše suncem prepržene mališane samo gradski bazen i to biraj u Šandrovac, Grđevac, Bjelovar (bokte), Koprivnicu.

Pitam ja sve nas : „Onda kaj i ko je tu za domaće, jer domaće je domaće?!“

Vladek Antolaš Mastermind
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email

Upišite pojam koji želite pretraživati

Na našoj stranici koristimo kolačiće (cookies) kako bismo Vam mogli pružati usluge, koje bez upotrebe kolačića ne bismo bili u mogućnosti pružati. Nastavkom korištenja stranice suglasni ste s korištenjem kolačića. PRAVILA PRIVATNOSTI