Peski NIKAD ne budu Pijesci

Piše Vladek Antolaš Mastermind

Kod nas je otvoren velebni Posjetiteljski centar Đurđevački pijesci. Svi ga fale kak je moderan, bajkovit, drukčiji i lep. Ja ga videl nesem, taj doživljaj si čuvam za dok mi v goste dojdu moji Dalmatinci, prijatelji našeg grada i Picoki u duši pa da skupa uživamo. Naravno, i da platimo ulaznice da pomognemo rad našem turizmu, a ruku na srce, ne zove me se na domikenke i otvorenja kad napišem nekaj kaj nije uz dlaku. Podobni mogu mukte, al’ to nije nikaj novo, to je stara navada hrvatskog naroda.

Znači, jasno ko dan, ne budem opisival nekaj kaj nisam videl, al’ zato po čuvenju od drugih baš se brusim i jedva čekam da vidim to nekaj divno.

No ja ne bi bil ja da mi se nekaj drugo vezano na celu priču neje domislilo.

Osvrnul bi se na reakciju mnogih kojima (ko i meni) smeta mali sitni načelno nebitni detalj u nazivu. Zapelo za oko ovo „pijesci“ !

Rečite vi sad meni, ko je i kak uspel Peske preimenovati u Pijeske?!

Navodno, ima neki geopolitički, administrativni i važan razlog, ali da je to normalno, meni nije.

Nu vam primer kak bi to bilo da se pesek stvarno u našem krvotoku zove pijesak i da se vodimo književnim da bi se domilili strancima.

Vratit ću se makar u lijesu

ili neka Dravu ovamo donesu.

S dravskim pijeskom me pokrijte,

s dravskom vodom poprskajte.

Katastrofa, jel je? Za čas bude Lepa Greda – Lijepa Greda, Severovci – Sjeverovci, Šalatin jarek – salatin kanal. Ne zvuči normalno.

Onda su Slavonci mogli Kopački rit preimenovati u Kopačku stražnjicu, al oni se ne srame svojeg. Ha ha, rekla bi mi kći – Glup si !, zato ovo z ritom povlačim, al nek’ ostane ko stilska figura.

Mene je iskreno straj gubitka identiteta kroz takve male sitnice, no primetil sam da je dosta ljudi isto na to alergično.

Nekad su ljudi olako shvaćali lagane narodnjačke note koje su se vrtile od vremena Juge na našim radijima, kao nema veze, ko bi lud to slušal, to je samo za čobane, a sad nam deca zatrovana s tim turbofolkom, a i nama samima ponekad noge cupkaju na „čaše lomim, ruke mi krvave“ .

Možda je sve to samo evolucija, globalizacija, pogodovanje tržištu, no sigurno nije zdravo za naš podravski identitet.

Dobar primjer pak daje malo selo Sveta Ana u kojem se slavi Sveta Jana (ne Ana). Na tim okupljanjima peče se zlevanka a ne zlijevanka, prikaživaju se težaki i pri delu i pri jelu. Nesu bogme v Svete Jane željni se predstavljati s viteškim igrama i renesansnim kostimima jer su svesni da smo mi ljudi od grunta, a vlastelini su bili i onda ko i sad ili stranci il barem u njihovoj službi.

To očuvanje tradicije i imena je srž i srce našega opstanka u mlinu globalizma koji melje nacije, a gde ne bi pripadnost jednom zavičaju.

Baš su „pijesci“ prst u oko i mala slamka koja je opala z našega plasta i prešla na tamnu stranu. Nije to baš ni dramatično ni strašno, možda rubno i prema etnocidu. Gorše je moje pisanje jer je mešano z „bjelovarskim jezikom“, neki bi rekli (bokte). Pijesci… Ne, nije to to kaj bi nas trebalo predstavljati vu svetu.

Na kraj sega ta pametna glavica koja je zmislila taj neprirodan naziv nek proba lepo dotumačiti mojem genetu Kikiju (valjda najpoznatijem Peščanu) da neje z Peskov nego s Pijesaka. Fala na pažnji!

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email

Upišite pojam koji želite pretraživati

Na našoj stranici koristimo kolačiće (cookies) kako bismo Vam mogli pružati usluge, koje bez upotrebe kolačića ne bismo bili u mogućnosti pružati. Nastavkom korištenja stranice suglasni ste s korištenjem kolačića. PRAVILA PRIVATNOSTI