Poseban je slučaj s konobaricom, jer z njom se nigdar ne zna…

Pojedini gosti v krčmi, pogotovo v selskoj krčmi ili pak nekakvoj kvartovskoj izbi, zapraf su  članovi jene obitelji. Članov jene, na svoj strašno čudni način, sasvim funkcionalne velike obitelji. Kak da vam velim… i vi sami znate da s onima kojima živite imate dvojaki odnos. S jene strane vas si strašno živcerajo. Ne znam… žena vas živcera jel stalno pripoveda kak je sosed Joža celo hižo sam napravil. Kćer vas živcera jer se z sto kilometri vidi da bu ista mama. Sestra vas živcera jer je samo purećo salamo i se zna, a punica vas živcera jer je utjelovljenje čistog zla, a to nišče ne kuži osim vas. S druge strane, pak si nemrete zamisliti život bez tejo iznimno napornih osoba.

Ribičke priče objavljene su u ponedjeljak u tiskanom izdanju Podravskog lista…

Tak je i v krčmi. Štefina vas nervera jer ima puno zemle i se zna. Pajić vas živcira jer zna više od Štefine. Gogić vas živcera jer se on zbog ničega ne živcera i se mu ide kaj po loju, i još k tomu se zna. Konobarica vas živcera jer Gogića gledi lepše nego tebe, i zbog još nekih stvari, o kojim se bum spominjali dok dojde vreme. Pajo te živcera jer još uvijek izgovora istu rečenicu, kak i leto dana prije, a koju nigdar neje zgorega ponoviti:

Najljepša si, imaš lijepe oči, predivna si, ja te bum fkral, ciganica si, imaš oči lijepe i dok žmiriš, divna si, imaš lijepu kosu…popi piće! Bracko te živcera jer stalno govori: „A kaj bi ona mene štela, pok sem ja stari za njo“ i  onda čeka da mu  nešče veli da neje tak. Tiki te živcera jer stalno ide na ribolov i nigdar ti ribo ne donese i se zna. Poseban je pak slučaj s konobaricom, jer z njom se nigdar ne zna, budući da ona tu mora biti, a ovi drugi nemaju gde drugde biti.

– S konobaricom je to slučaj kak s otmičarom i njegovom žrtvom. Nakon godina zatočeništva, v kojem je držal svoj žrtvu, otmičar se pita jel bi ve ona pobegla da ju pusti ili bi ostala, zbog navike ili osjećaja prisnosti. Tak je i z konobaricom. Redoviti gosti, koje po meni sasvim nepotrebno posprdno nazivaju i „inventar“, se pitajo jel bi si i njihova omiljena kelnerica bila dobra z njima da ne mora tu biti. Većina njih odgovor zna, neki so si priznali, a neki još gaje nadu, se do kraja njezine smene, dok se postane jasno i dok dotična nestane brže nek janjetina z saborskoga restorana – objasnil je Štefina (ne of kaj ima puno zemle, neg of naš) i dodal da so svi spomenuti i još par njih jedna velika obitelj.

– Si znajo se o svima i sim je jasno da se tu nema kaj puno znati. Sima se pomalo gade si ostali, ali jeni bez drugih nemro. Čak bi i kelnerici Matildi faleli njezini otmičari jeno vreme – govoril je Štefina dok je pospravlal štape i kratko mi rekel: Pospravim pribor i idemo gled kak nam je obitelj!

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email

Upišite pojam koji želite pretraživati

Na našoj stranici koristimo kolačiće (cookies) kako bismo Vam mogli pružati usluge, koje bez upotrebe kolačića ne bismo bili u mogućnosti pružati. Nastavkom korištenja stranice suglasni ste s korištenjem kolačića. PRAVILA PRIVATNOSTI