Kad su mi prvi put naručili rajčicu, morao sam pitati kolege što je to, jer mi kažemo paradajz. Tako je bilo i sa zeljem, kod nas je zelje blitva, mi kažemo kupus. Ili buča – mi kažemo tikva – pripovijeda nam Aleksandar Petrović, konobar u jednome gradskom restoranu.
On je rodom iz mjesta u okolici Niša, u Republici Srbiji, a u Križevcima se našao nakon što mu je teška ozljeda prekinula prvoligašku nogometnu karijeru u 27. godini života.
– Morao sam odlučiti što dalje. Po struci sam ekonomist, ali nije bilo posla. Preko agencije za zapošljavanje stupio sam u kontakt s gazdom restorana te prošlog ljeta odradio sezonu u njegovu restoranu na moru te sam potom došao raditi u Križevce. Ja sam zadovoljan gazdom, mislim da je on zadovoljan sa mnom i – to je to – rekao je Aleksandar.
Pitamo ga je li imao kakvih bojazni prema radu u Hrvatskoj i je li dosad doživio kakve neugodnosti zbog svoje nacionalne pripadnosti.
– Apsolutno ne! – odgovara, i dodaje: – Da sam imao predrasuda, ne bih bio ovde. Vedrog sam duha, pozitivna osoba i drago mi je da su me ljudi kao takvog prihvatili. Imao sam jedno neugodno iskustvo, ali radilo se o gospodinu koji je bio u alkoholiziranom stanju, a u ratu mu je poginuo otac. Osim toga, drugoga nije bilo. Imam samo pozitivna iskustva.
Kako stoje stvari ako se idu uspoređivati primanja i životni standard u Nišu i u Križevcima?
– Napravio sam nekakvu paralelu i smatram da je sve to Balkan. Sve je slično. U Križevcima su plate veće, ali su i troškovi života veći, pa se dolazi na isto – veli Aleksandar.
Pitamo ga i vidi li kakve prednosti toga što je Hrvatska članica Europske unije, a Srbija nije.
– Dosta pričam s ljudma i vidim da su s jedne strane zadovoljni, a s druge dosta negativno orijentisani prema tome. Vidim da i kod vas, kao i kod nas, dosta mladih ljudi odlazi iz zemlje. Ja verovatno ne bih bio ovde da Hrvatska nije u Evropskoj uniji, ovde bi radila hrvatska radna snaga. Ne znam kad će Srbija ući u Evropsku uniju, ali sam siguran da će odmah svi mladi otići jer su nezadovoljni standardom. Život u Srbiji je jako lep, ali fali finansija – reći će Aleksandar.
Ne zna koliko će dugo još raditi u Križevcima, ali zna što će mu najviše nedostajati kad se vrati.
– Tamo nisam često pio pivo, ali kad sam ovde probao križevačko, zaljubio sam se. Triput sam u međuvremenu bio u Nišu i svaki put sam odavde nosio pivo, po desetak litara, i svi moji drugari oduševili su se – rekao je Aleksandar Petrović, Srbijanac na privremenom radu u Hrvatskoj.
FOTO Nikola Wolf
