TEŽAK ŽIVOT ‘Nemam vode, posla, primanja. Sirotinja mi bili japa i mati, sirotinja sam bio i ostao’

Povremeno ljudima cijepam drva, pa dobijem 10-20 kuna, toliko da nisam gladan – kaže


Autor: podravski.hr — 24.01.2019. / 20:36 Aktualno

Zlatko Karloci pumpa si vodu kojom pere rublje

Zlatko Karloci (60) iz Legrada kod Koprivnice tužno provodi ove zimske dane. Oronuli štednjak zajedno s prijateljem izvukao je van iz svoje trošne kuće, a potom su stavili drugi jer ovaj ne bi izdržao zimu. Ispred kuće stara ručna pumpa za vodu, u malom loncu rublje koje je oprao. Prizor iz 19. stoljeća.

– Voda nije za piće. Iako je bistra kad je pustite, začas požuti kao da ste boju stavili unutra. Nije ni za kuhanje, samo za rublje, za piće si donesem iz sela – reći će Zlatko kojem javni vodovod ide doslovno ispod prozora, no novca za priključak, 15-ak tisuća kuna, nema.

– Nezaposlen sam. Za punu sam mirovinu premlad, u invalidsku ne mogu jer nisam toliko bolestan, a socijalnu pomoć mi ne daju. Išao sam već nekoliko puta pitati, ali ništa. Kažu da nemam pravo. A nemam ni kune niotkud, niti išta drugo. Povremeno ljudima cijepam drva, pa dobijem 10-20 kuna, toliko da nisam gladan – kaže.

Od supruge se rastao, a sin mu živi u Karlovcu. Kuću u kojoj živi kupio mu je Izvor još dok je ondje radio. Kaže kako ju je svojim radom otplatio, no stara je više od 150 godina i u nju treba ulagati.

– Vidite i sami da se raspada, no ja nemam ništa i ne mogu je obnoviti. Srećom, uvijek si toliko zaradim da gladan nisam, a puno mi ni ne treba – ističe Zlatko te nam ponosno pokazuje kako je vrijedan i kako si je potpuno sam napravio drva za zimu.

– Sirotinja sam bio odmalena, i japa i mama, i sirotinja sam sad. Bilo nas je desetero djece, mama nas prehranjivala vrtom, a tata je radio. Hoće li ikad biti bolje? Dao Bog, no ja se ne nadam previše – kazuje na kraju Zlatko Karloci. (mi)

FOTO: NIKOLA WOLF