Povijesno blago: nikad viđene fotografije srušenog mosta na Neretvi i trenutka kad je ‘Prozor morao pasti’. Donio ih je – podravski domobran

Spočetka nam je bilo teško jer su dolazili po blago, pšenicu, mast, al kad je to prošlo, lepo smo živeli skupa 60 godina. Nemremo reći da v komunizmu nije bilo dobro - priča nam Slava Miljak


Autor: podravski.hr — 18.10.2018. / 9:10 Aktualno

Fotografija srušenog mosta na Neretvi - snimio ju je domobran

Moj Vinko je bil jako dobar čovek. Verovali ili ne, mi se baš nikad nismo posvadili. Lepo smo živeli i jako mi fali – pripovijeda 89-godišnja Slava Miljak iz Kutnjaka nedaleko od Koprivnice prebirući stare, crno-bijele ratne fotografije.
Na mnogima je upravo njezin pokojni suprug Vinko Miljak, još iz doba kad se nisu poznavali. On je od 1941. do 1945. godine bio hrvatski domobran i svojom postrojbom prošao je pola Hrvatske i Bosne ratujući s partizanima.
Fotografije koje će danas Slava svako malo prometnuti kroz ruke u spomen na svog voljenog čovjeka snimio je Vinkov domobranski kolega, fotograf amater. Razvio bi ih u pauzi između bitaka i podijelio suborcima.
– Vinko mi je pripovedal kojekaj o tome gde je bil i kaj je prošel. Na početku našeg braka znal se po noći trzati u snu i nekaj vikati, ali posle je bil vredu. Rekel mi je da je mobiliziran jedan dan kad je žel žito, doma ga je čekal poziv da se javi u Varaždin. Jedan mu je kolega rekel neg radije ode u Koprivnicu i javi se u ustaše – da onda ne bu išel u borbe – al Vinko nije htel. On je preživel rat, a taj kolega je poginul – pripovijeda Slava.
U njezinim rukama nižu se fotografije. Na jednoj je bosanski Prozor razrušen u napadu partizana nakon one poznate zapovijedi Josipa Broza Tita „Prozor noćas mora pasti“. Na drugoj srušeni most na Neretvi iz jedne od najpoznatijih epizoda iz Narodnooslobodilačke borbe. Na mnogima je Vinko Miljak u društvu suboraca između bitaka u Jajcu, Kostajnici, Dvoru na Uni… Na jednoj je i u uniformi Jugoslavenske narodne armije.

– Ne znam gde su ga zarobili 1945. godine, nego samo da su ga doterali u Varaždin, u logor. Tam je imal sreću da je naišel na čoveka s kojim je odrasel, a taj je bil partizanski komesar. On ga je spasil, skupa s još njih nekolko. Rekel im je nek si obleču stare bluze i partizanske kape i tak su zišli z logora i pobegli. Inače bi vjerojatno završili na Bleiburgu. Onda se Vinko vratil doma i skrival se neko vreme. Kad je prošla prva opasnost, prijavil se i moral je ići na odsluženje vojnog roka – veli Slava.
Proveo ga je, dvije godine, u mjestu u okolici Zagreba, a dobar dio vremena čuvajući zarobljene Nijemce, ratne zarobljenike kakav je donedavno bio i sam. Slava veli kako njezin pokojni suprug nije bio u prvim borbenim redovima u Drugome svjetskom ratu. Bio je telefonist, pa posilni i kuhar jednom domobranskom oficiru.
– Upoznali smo se kad je došel z vojske, na vatrogasnoj zabavi u Zablatju za Martinje 1947. godine. Ja sam imala 18 godina, a on 27. Tam smo se zagledali, zaljubili, skoro je došel v snuboke i onda smo se vjenčali 4. veljače 1948. Spočetka nam je bilo teško jer su dolazili po blago, pšenicu, mast, al kad je to prošlo, lepo smo živeli skupa 60 godina. Nemremo reći da v komunizmu nije bilo dobro. Nedavno je bilo točno deset godina kak je otišel – prisjeća se Slava.
O autoru fotografija, Vinkovu suborcu, ne zna ništa, nikad joj suprug o njemu nije govorio. Njegove fotografije preživjele su sve nedaće kroz koje je za rata prošao Vinko Miljak, a i nadživjele su ga. Njegovoj supruzi Slavi ostale su kao uspomena kojoj se često vraća. (hš)

Slava Miljak i danas čuva svoje fotografsko blago

Domobranska iskaznica Vinka Miljka

Prozor nakon što je Tito izdao naredbu da ‘mora pasti’

Vinko Miljak u domobranskoj uniformi

FOTO: DUBRAVKO VUTUC