piše: Matija Dolenec
Ako bi bilo moguće pronaći koja je najgora posljedica procesa depopulacije i odseljavanja, ali i paralelnog procesa izrazitog poglupljivanja ljudi tu v našem kraju (ljudi su se bedasteši i drugde, da ne bi bilo zabune, al mi se bumo zadržali na Podravini i Prigorju), onda je to činjenica da ima sve manje selskih krčmi. Selskih krčmi nema zbog dva glavna razloga – prvi je taj kaj nema ljudi v selima, drugi kaj nema ko delati v tim krčmami da se i otpru. No dobro, ima i treći razlog, a on je kaj su ljudi sve više postali slični moruzgvi nek čoveku.
Selske krčme su drukčije od gradskih kafića, barem većina, jer i v gradu ima nekolko, al sve manje, opskurnih mesta gde je dobro navečer dojti i popiti nekolko pivkani ili gemišti. Ostalo je sve finjak, kavica, sokić, koktelčić i mobitelčič. Takva mesta dobra su za dojti i popit kavu z nekim, pitati kaj ima pri njemu ili njoj, onda ga opće ne poslušati kaj veli, onda malo na mobitel poglenuti kaj ima i za 20 minuta reči: „Čuj stara(i), moram iti, javi se, moramo ovo ponoviti uskoro.“ Koje to točno, si ja mislim? Jer „to“ kaj se dogodilo je zapravo 30 minuta dokaza da smo se pretvorili v slinave retarde, ali svojom voljom. Ljudska interakcija svedena je na tri parole, dva lajkana fejzbuka, skrolanje po Tik-Toku, gde gledaš nekakav video influencerice kak jede lubenicu z limunom i koji zbog nekog razloga ima 200 milijona pregleda, ili kaj je nekakvomu nogometašu kopačka zletela dok je pucal na gol. Ajme, ima da se od smeha pretrgnem na šaljive klipove. Onda dve kave platiš četri eura i razguliš doma poglenuti kaj ima na Netflixu. Život na rubu, nema kaj.
E ve, v selski krčmi je nekaj drugo…hm…. ili je barem bilo. Tam je život malo raznovrsniji ili, opet da naglasim, je barem nekad bil. Tam platiš pivo dva eura, ali tam je Štefina koji vas nervira jer ima puno zemlje i se zna. Pajić vas živcira jer zna više od Štefine. Gogić vas živcira jer se on zbog ničega ne živcera i se mu ide kaj po loju i još k tomu sve zna. Konobarica vas živcira jer Gogića gleda lepše nego tebe i zbog još nekih stvari o kojima se bumo spominjali dok dojde vreme. Pajo te živcera jer još uvijek izgovora istu rečenicu kak i godinu dana prije, a koju nikad nije zgorega ponoviti: „Najljepša si, imaš lijepe oči, predivna si, ja te bum fkral, ciganica si, imaš oči lijepe i dok žmiriš, divna si, imaš lijepu kosu…popi piće!“ Bracko te živcera jer stalno govori: „A kaj bi ona mene štela, pok sem je stari za njo“ i onda čeka da mu neko veli da neje tak, a Lips na mobitelu kaže ribe koje je vlovil i očekuje da mu se zbog toga pripiše epitet kao jednog od najuspješnijih ljudskih bića u povijesti čovječanstva. Društvo vredno spomena i vremena. Tak je barem bilo dok sam napisal ove rečenice, prije nekolko godina (haha…copy/paste, party).
No, kak sam rekel, sve je manje selskih krčmi i onih koji bi u njih išli. Šteta je neprocjenjiva i nepovratna i rezultira mahnitim gledanjem Netflixa i urnebesnih videoklipova na Tik-Toku. I zato velim – ak ne krčme, nebu niti nas, ali i obrnuto. I da, deca/mladi sve manje idu v krčme. Ne zato kaj su uzorni, nego zato kaj su bezvezni, tak kaj bute znali. I znate kaj sam baš sad skužil? Da je baš fora uspoređivati ono kaj sam pisal prije pet-šet let i kaj sad mislim. A znate kaj to znači? Da već sad imam dvesto i nekaj poludovršenih kolumni, a to znači da moram manje tipkati i morem vam prodati malo reciklaže začinjene s upitno duhovitim novim komentarima. Najte mene ništ gledati, nisam je to zmislil, to se danas tak dela, a ja hoću biti u toku s vremenom.
