piše: Vladek Antolaš – MASTERMIND
Muvam se po belom svetu, kak bi rekli skitam se i snimam pa tak nailazim na razne ljude, a iste probleme. Kam god zajdeš, na žalost je sve veći problem s konzumacijom droge. Zapravo, konzumacija droge i nije toliko problem, više je problem u dostupnosti svega i svačega. Nekad, u nekoj mojoj davnoj mladosti, čovek se je moral dobro oteliti da najde običan pis trave. Ekspanzija narkotika i teških droga u našem malom Đurđevcu dogodila se u ona ratna vremena. Tih ’90-ih sve je zakuvalo jer je uz rat vladala svojevrsna anarhija, a i ko normalen bi trezan i normalan bil stalno na frontu. Stimuliranje vojske drogom davno je izmišljeno. Drogom se pojačava hrabrost i smanjuje osjećaj straha pa se i u našem slučaju vojnicima tolerirala takva aktivnost. Kaj da vam velim, tak nam je vojska došlepala i prave droge v naše malo misto med nas mlade. Naravno, ne sva vojska – ostali su alkoholizirani ili bar meni poznati viseli v Poberunu na šanku z zateknjenim bombama za onem gardijskim kožuvcem.
Da se razmemo, ja travu (cannabis) nit ne smatram za neku drogu, tek opijat u visini normabela ili helexa. Prave droge su i vu to vreme bile heroin, LSD (trip), kokain i neki PSP. Posle su došli ekstazi i ostala sintetička sranja. Velim, stvarno se ipak čovek moral malo potruditi da bi se jakše drogeral dok se trava sadila po domaće, okolo nuz Dravu, po Boriku ili pri babe na vrćaku. Ostale stvari bile su samo v Zagrebu ili si moral tijam do Varaždina iti. De smo denes – denes koliko vidim sve je na halo, ima svega ko govana i sve je na dve ruke od tebe. Čak ni to neje problem, nego je sve postalo jeftino. Negdar da bi se drogeral z kokainom moral si biti iz suludo dobro potkovane familije koja je nekaj jamila v privatizaciji, ipak je to bila skupa luksuzna stvar rezervirana samo za one iz „Zlatnog papagaja“. Mi sirotinja smo v nos šmrklje vlekli, dok su elite vlekle belo. Denes nažalost nema te razlike.
Denes je, brate moj, v rangu z litrom vodke v boljoj birtiji. Prihvatljivo je da su svi na „belom“, čak evo ima i pesma: „O kad bi bila planina od kokaina, na njoj bi živeli svi sretni i veseli“. Kult beloga je doslovce preplavil i našu malu Podravinu, de je i na zabave v Drnju nešće nadroksan. Nosevi se pudraju i na Spravišću ko i na Picokijade ili v Ždale na prošćenju. Koprivnica i Belovar su dupkom puni tog.
Zakaj je sad baš to sad tak? Pa eto, očigledno je da se drogerati mora, a isto tak je očigledno da se bude kod nas legalizirala trava kak se i v Njemačkoj. Jer mi sve kopiramo Njemačku z 5-10 godina zakašnjenja. Znači, ak trava bude legalna, mafija gubi veliki dio kolača pa je zato, eto, i kokain na „popustu“, da se ne gube mušterije i profit. Nikome ne treba sirotinjska mafija i nervozna policija jer ipak navek oni nekak najdu načina za suradnju. Mislim ako ja znam ili u 4 minute saznam ime dilera, onda znaju i oni, al valjda im se plača da žmere. Nesmo mi nikaj pametneši i nikaj bolji od celoga sveta. Ajde, ima nade za ovaj svet, nek lepo legaliziraju travu, a z teškim drogama nek se pozabave kak je, evo, onaj ludi Trump objavil rat Kini zbog fentalina, droge koja još brže osvaja i ubija korisnike.
Kak bude bude, do onda deco – samo lake žene i teške droge.
