Piše Vladek Antolaš Mastermind
Dugo se odpremam pisat ovu temu jer znam da se budem kolkima zameril, no stanje stvari je zabrinjavajuće, a ja nemrem reći ne.
Vozam se poslom okolo naokolo i tak zapnem u Sloveniji. Vozam se njihovim cestama i pitam se kaj tu neje vredu. Svi se nekak mledno voze, nitko nikog ne prestigava, svi ko male racice jedan za drugim v redu. Nalukavam se ja i prema kamijonima i neje za videti da im šoder iznad stranice štrči. Dobro, tu i tam nešće ipak prestigne kolonu, ali kak zgleda, to su Bosanci koji su trideset let na privremenom radu u Sloveniji i mi u tranzitu kao. Ko se koga boji u toj Sloveniji? Zakaj se ljudi tam tak sporo voze? I zakaj je to meni tak neprirodno?
Mislim da čak i znam. Kak mi zgleda, sve je stvar navike. Mi smo navčeni da se navek nekam žurimo, bilo na posel ili na fuš ili gorice špricat, dok Slovenec ide samo na posel i ne žuri na fuš jer su mu dobre evropske plaće, a mi još navek samo cene imamo evropske pa je fuš potreba. Navčeni smo mi i da z kamijona šoder prek stranice curi, žito spada, veter silažu raznaša i da su štice navek „prekratke“. To je pak zato jer su cene prevoza male, a gazde prelakomi pa se tri ture moraju stisnuti v jednu. Kod nas je normalno da šofer stane sam do policijske patrole i moli policajce da mu napišu opomenu ili kaznu za ćelave gume, jer mu je to jedina šansa da mu gazda kupi nove. Vele da svaki pravi gazda kušuje u usta svog šofera, al ne iz ljubavi, nego da oseti jel mu ovaj gorivo na šlauf krade.
Ovo je sve kod nas pod normalno, no mene najviše straše šoferi kamijona koji se nagnu na šajbu i mobiteliraju dok z jednom rukom voze prek dvajst tona, a u pretovaru i četrdeset. Ja ih negda baš promatram dok se vozim od Belovara do Đurđevca i tak neki den od njih sedam kaj sam putom srel, pet se ležerno spominja na telefon, a ova dva tipkaju poruke. Pa kam to vodi? Daj se malo skockjte! Naišel sam na fejsu na neku stranicu „Šoferski crnjaci“ gde nameču slike pretovara i prekšaja šofera širom Evrope i tam se žale i razglabaju kak v Njemačkoj policija skriva kamere na lojtre lažnih maljarskih kombija tak da moru videti kaj šoferi delaju na putu, a evo kod nas je općepoznata stvar da se samo razglaba i dojavljuje de bu vaga da se dalje more pretovarati.
Joj, setil sam se da ima još jedna strašnija stvar od šofera kamijona z mobitelom v rukama, a to je šofer busa z mobitelom v rukama. Čak sam videl i šofera školskoga busa da istom metodom zalegne na volan i z nekem se meni i meni dok vašu decu okolo colja od škole do kuće.
Možda su čak najstrašneši oni veliki traktori z još vekšim prikolicama, a za volanom neka deca, neki mladi i neiskusni ljudi.
Zapravo, sve je dobro dok se nekaj ne dogodi, dok šleper ne zaorje bankinu ili pak dok vozeć na rikverc šofer ne zruši staroga koca vu dvoru kak je kod mojega jednoga tam, da sad ne imenujem.
Rešenje problema možda da krene od nas „malih“ šofera. Mi koji vozimo male aute isto tu i tam mobitele koristimo u vožnji pa evo nek se krene od nas, ja sam za. Imam ideju, nek idemo svi na tečaj spore vožnje u Sloveniju.
