piše: Matija Dolenec
Neki dan sam se spominjal z pajdaši i imali smo isti zaključak. Ljudska bića osuđena su da žive u nostalgiji, a pošto se mi sami smatramo ljudskim bićima, unatoč snažnoj oporbi koja osporava takve navode, i mi smo nostalgični. Tako smo zaključili da nam fale vremena dok su filmovi bili snimani principom malo pucanja, malo seksa (gotovo uvijek heteroseksualnog), malo humora, malo patetike i večer je prešla. Inače nije bilo svako večer filma na televiziji, a dok je bil, onda je cela država gledala toga filma, jer bilo je samo dva programa. Serije su bile još malo jednostavnije, humor je bil prizemni, nekorektni i, najvažnije od svega, smešni. Rekli smo da nam fali vreme dok su se cucki zvali Bobi i jedino kupanje kaj su imali je bilo dok je kiša opala, a frizer mu je bila mala Ivkica (koja je kao dete imala sam malo više statusa od đukele Bobija) dok je fkrala škare i dok je jadni Bobi glumil njezinu mušteriju u frizerskom salonu.
Onda dok je baka Mica vidla da je mala nevolja pak fkrala škare i da maltretira cucka, Ivkica je dobila po riti i išla je v sobu za kaznu. Fali nam vreme dok je predsednik ribičkog kluba po noći išel na ribolov uz pomoć alatke koja se kolokvijalno zvala firunga. Gle, trebalo je ribe za Dan Općine, a novci se baš ne imalo, pa je trebalo malo prorediti riblji fond na Dravi ili na kakvoj grabi. Bilo je to vreme dok se kupalo v sredu i nedjelju, a ostale dane se malo podpralo, a on koj se bar malo nije osetil je bil na glasu kakti malo čudni i fini. Isto tak, bilo je to vreme dok se nisu sazivali kolegiji psihologa i pedagoga dok su se Valentino i Marko zbili na hodniku škole. Mali Valentino i Markec su onda išli v ravnateljev ured i van su zišli menši od makovog zrna i izrazite diskoloracije na koži lica. Isto tak, bilo je to doba dok si se bojal doma reči da si v školi dobil za vuho jer si ne poslušal na satu, a bojal si se jer bi uho moglo i doma dobiti malo crvene boje.
Kaj se tiče samog kućnog odgoja, šef je bila baka Mica, inače mama od Mirkeca koji je pak tata malom Valentinu i Ivkici. Baka Mica bila je poznata po tom da dobro kuha, ima tešku ruku i ćudljivu narav. Nje se bojal i njezin muž Štefina, bojal je se sused Joža, a da ne govorim o Mirkecu, Ivki i Valantinu. Snaha Gordana ju je normalno mrzila, ali je znala što je šef i koga se v hiži posluša. Mica je bila žena od sto kila i bez imalo tolerancije za gluposti i s tendencijom učestalog udaranja svojih bližnjih otvorenim dlanom u lice. Pitam se kak bi baka Mica danas reagirala da joj Goga veli nek pričuva decu jer mora malog Fifija otpelati na šišanje v grad i da mora ići u školi jer traži odgovore od nadležnih zakaj je mali Valentino dobio usmeni ukor od ravnatelja jer je učiteljicu nazvao glupom babom. Nebi moj Valentino, veli Goga, to napravil da nije bio izazvan, a uostalom, ta baba nikad nije voljela naše malo zlato jer je prepametan za nju i cijeli razred. Kak bi Baka Mica reagirala da joj je sin predsjednik ribičkog društva i da ribu za godišnju skupštinu kupuje u ribarnici.
Sva sreća za nju da je baka Mica umrla prije 15 let, dok ju je strefil infarkt baš dok je slagala šnelnokle. Ne bi sirota žena danas mogla ostati prisebna od preveć tuširanja i serija s balansirano šarolikim castingom i od činjenice da mali Fifi, a radi se o izrazito iritantnom maltezeru, v godinu dana ide više put na frizuru neg je ona išla celi život.
