Piše: Vladek Antolaš – MASTERMIND
Selđuk, selski pseter, dođ, bilogorski dahtavac ili džukela nazivi su koje koristimo za pse mješance iliti pse iz „slobodnog“ uzgoja i tema koja me (logično) kopka već dulje vreme je pravo na reprodukciju tih pasa mješanaca. Imaju li psi mješanci uopće pravo na reprodukciju? Ako imaju, u kojim uvjetima? Ako ne, zakaj ne ?
Nije tajna da sam sretan vlasnik pesa imena Bono (Bono the pas) i nije kastriran i večno bi pobegel za kakvom kujom. Problemi nastaju jer on tu i tam ipak pobegne, a meni ko odgovornom vlasniku to stvara probleme. To mi je prvi pas i on je potomak čistokrvne majke,pasmine Bigl, a otac mu je vulični protepuh, kakav je i on sam. Opitaval sam ja veterinare i prijatelje životinja dal da ga kastriram i dobival sam dvojake odgovore pa sam zaključil nek bude kak je jer oštrojen bi mogel biti debel i umrtvljen, a ovak je živahan i u najmanju ruku zanimljiv.
Na temu kastriranja jedan veterinar mi rekel – ako oćeš imati vankuša od cucka, onda ga oštroji jer oštrojen ne bu za nikaj. Tak sam si ja dal truda kad pas neje kastriran najti partnericu za Bonu prek Njuškala i nisam našel niti jednu ponudu za parenje mješanaca.
Možda je to i zabranjeno zakonom? Ja ne znam, al me žarko zanima dal ima di takva opcija da se pesi pare bez puno prenemaganja i love? Ono kaj znam je to da se uzgajivačima čistokrvnih pasa sad diže kosa na glavi ako ovo čitaju, jer velika većina njih stava su da samo čistokrvni pesi imaju to ekskluzivno pravo.
Na forumima su nerijetka mišljenja da samo čista rasa „ima pravo na parenje i svakakve nebuloze i opravdanja da se tak susbija bolest u nasljednom redu pa sam moral dobro pogledati da ne čitam „Mein Kampf“. Po meni ljudi već dulje vreme delaju bedaka z cuckov i pravila te zakoni su pisani u duhu pasmina, a ne u duhu životinje ko životinje. Ljudi se do te mere zanašaju da im pas zamjenjuje dijete pa sve osjećaje u raspravama o psima stavljaju u osobnije okvire.
Nemam ja nikaj protiv pudlica, biglova i vučjaka, no moramo znati da mnogi pesi koji su uličari donose sreću ljudima istom mjerom ko i haskiji. Lajka je bila pas s ulice izabrana baš jer se smatralo da su takvi pesi otpornij i inteligentniji jer se moraju potruditi više za hranu. Znam da zvuči bezdušno, ali ja nisam kriv tome niti sam Lajku poslal u svemir i žrtvoval ju radi našeg napredka.
Gledam često pse koji „lutaju“ u mini čiporima i izgledaju sretno, zadihano i veselo, niti ih ogrlice stežu niti nose trenirke, kape i ogrtače. Možda nisu moderni, ali meni izgledaju poprilično sretni svojim pasjim životom jer ih je Bog stvoril da lojsaju u čoporima, a ne da ih se parfemira i frizira.
Znam da o ovoj temi bude puno za i protiv, znam da ima puno ljudi koji budu srali protiv mješanaca, a prvi budu pese ostavili u Stiski na brigu dobrim ljudima koji tamo žive. Znam da puno ljudi uzima pese mješance iz azila. Sve to znam, ali evo dok ovo pišem v goricaj na ležaljki, moj Bono (mešanac) došel je omazan raznim govnima z livade jer mu je to super kamuflaža i posebno je ponosan jer je baš našel divlje svinje drek. Tak smrdi da ne znam jel bi ga doma nazad vozil i kak da se ne pitam dal takvo čudo od života nema pravo na potomke.
Kaj vi mislite o tome?
FOTO Podravski list
