piše: Vladek Antolaš – MASTERMIND
Taman se povezale dve teme iz tjedna u tjedan. Pisal sam prošli put kak su deca išla k gradonačelniku v goste na Dan kruha i to mi je bilo sprdnja živa, no taj je tjedan na istim stranicama grada objavljena vijest da su deca vu vrtiću delali na osvještenju domoljubnosti pak su crtali zastave i učili o domovini. Naravno da je taj tekst pratila slika te iste dece kak su napravila zastavu naopakih boja plav-bel-crven (ne crven-bel-plav) z hrvatskem grbom. Ok, bilo je smešno i simpatično videti kak je zastava naopak. Sve u svemu, dobra je zafrkancija ispala kak nitko neje prije objave videl da je zastava naopak i malo se komentiralo kak neko ne dela svojega posla pa se takav način rada čak povezival z antidržavnim elementima i jugonostalgijom. Mene vam vu svemu tome to nikaj ne brine, nego me potaknul na razmišljanje jedan komentar mame koja se našla malo uvređena jer neje kao smešno da se sprdamo z decom. Ok, ja nju u potpunosti razmem makar su u mojoj objavi sva lica dece bila prekrita smajličima i nišće neje mogel znati o kojoj se deci dela. Ono kaj me zapravo počelo kopkati po glave vu tem trenutku je općenito pitanje objave slika i tekstova z decom na stranicama grada Đurđevca.
Ako pogledate povijest objavljivanja naših gradskih stranica, morete redno i revno pratiti svaki korak dece u vrtiću. Znači vest je da su deca skupljala listinca po parku, vest je da su deca gacala po kiše v čizmicama ili pak da su neki mališani, eto, bili pri gradonačelniku. Mislim čemu uopće javne objave dece u ova suluda vremena de se stalno trubi o poštivanju privatnosti deteta i sigurnosti dece na internetu i o zaštiti identiteta deteta? Jel normalno da smo mi ko javnost upoznati kak se deca igraju, jedu, pjevaju, plešu, sračkaju i prduckaju u vrtiću Maslačak? Ok, nešće mi je rekel da mame vole to da im deca budu viđena na portalima i da svaki roditelj potpisuje privolu (suglasnost) da se slike njihove dece moru koristiti za potrebe informiranja i promidžbe. Tak eto da se more z decom i gradonačelnik naslikavati u svoje političke svrhe. Sad samo ne razmem onda ove mame koje bi se bunile ako se neko sprda z takvih javno objavljenih materijala, a dale su privolu da im slika deteta kruži po internetu. Znači objavljivati se sme, a sprdati i komentirati se ne bi smelo? Znači babe i tece bi prek interneta smele gledeti slike, al se ne bi smelo komentirati dal koje dete na suseda sliči? Sme se pljeskati uspjehu dece kaj su brala listje, a ne bi se smelo reči da je neko dete bilo musavo od gresa.
Razmem ja mame i tate koji bi se stalno naslikavali i nametali slike na Fejs i Instagram, takov sem pomalo i sam, al dal bi trebali i svoju decu, koja još idu vu vrtić, tak isto naslikivati? Znači tanka je crta između vesti kaj se dela u vrtiću i eksploatacije nevine i bezbrižne dece. Nemojte se na mene srditi kaj propitujem ovu temu, jer ovo je stvarno od srca i dobronamjerno, na razini skretanja pažnje na lošu praksu. Zamislite si eto ako je već nekaj objavljeno i da je data mogućnost da neko komentira i ipak sprda situacije iz vrtića. Morate znati da su sve te slike javno dostupne makar prikazivale decu na bazenu i da ih moru gledati i stvarno mračni likovi koje nazivamo pedofilima. Pa eto, vi i dalje potpisujte privole za naslikavanje svoje dece. To kaj su deca delala zastavu, to neje vest za na portal, to bi trebala biti uspomena na odrastanje i dječju igru. Takve stvari bolje da čuvate za sebe i te objave bolje šerajte u zatvorenim razgovorima po grupama na nekim platformama za dopisivanje.
