piše: Matija Dolenec
Ne znam za vas, al često mi na pamet dojde pjesma B. B Kinga pod nazivom „The Thrill Is Gone“. Za vas koji iz nekog razlog ne znate za ovu pjesmu i ni slovo engleskog, to bi se moglo prevesti „uzbuđenje je nestalo“, ali to mi je malo sterilan prijevod. Veliki majstor bluesa pjeva i uz to maestrala svira gitaru na temu kak mu njegva draga baš više ne pokreće sokove čim ju vidi, da se je nekaj zgubilo. Ovo nije tekst o ljubavnim patnjama, da vas mam razočaram, nego o godišnjoj skupštini ribolovnog kluba. Nikojeg posebnog kluba, nego općenito, tak kaj mam ne funjenja. Nekak mi se čini da se događaji na skupštini kroz godine mogu gledat kao nekakav lakmus papir za ono kaj nam se događa v društvu. Ajde da se prije podsetimo malo kaj je to bilo prije. Malo da recikliramo ono o čemu smo se spominjali prije devet godina. Kak je onda bilo na ribičkoj skupštini.
No, prava stvar odvija se „na marginama“ skupštine, u kuhinji. Tam se peče riba za sve članove kluba koji slušaju dosadne izvještaje. No, biti u kuhinji med ovim zverima kaj peču ribe pravo je životopisno iskustvo. Budući da su morali malo prije dojti, već su si malo i spili, atmosfera u kuhinji je uzavrela, a to svi znaju i prije početka skupštine malo se naluknu v kuhinju da bi osetili dio čarolije. Oni su si med sebom već rekli se kaj su imali i svaki gost koji ih dojde pogledati v kuhinju dobije svoju „dijagnozu“. Većinom su to opaske tipa: „Kaj si malo došel videti kak riba zgledi i kakvog je mirisa“, mam čuje prvi ribič koji se pojavi u njihovim odajama. Drugi je isto mam pod napadom: „Kaj stalno moraš biti pijan, pogleč se kak zglediš“. Treći posjetitelj je pak pod strašnom paljbom zbog izbora svoje garderobe: „Kaj si se oblekel kaj da ideš na svate, lepa obleka nemre skriti da si obični kormoran i mrežar“. Četvrti čuje razne komentare o svojoj ženi i njezinom izboru garderobe, ali i o izgledu njezine riti u vrlo smjelom izboru hlača.
Zajebancija bez nekakvih posebni ograda, okvira, obzira i pristojnosti. Najiskreniji način ponašanja, bez malignih izraslina. Na ovo se moru uvrediti samo glupani i hulje. E sad tog više nema, ljudi su nekak zgubili naviku da se ljudima obraćaju neposredno. Sad ak im ko kaj reči, onda pričeka objavu na društvenoj mreži i onda krt komentira. Komentari su većinom neustrašivi i lucidni…otprilike kak i ja dok spijem šestog putnog gemišta na vratima bajte u pol dva u noći. Onda se povede žustra rasprava, a na njegov komentar nadoveže se drugi fejzbuk ratnik za kojega su svi mislili da je glup. Sve do te objave na fejsu, dok je otklonil svaku sumnju. Onda se javi i treći koji ispravlja pravopisne pogreške od obojice. Onda ta dvojica napadaju njega da je partizan i onda kreće maskenbal i sve završava na Thompsonu i ko ide na koncert i ko nejde. I zakaj ko ide i zakaj ko nejde. Ovi koji idu su zavidno veliki domoljubi i zdušno zagovaraju na svehrvatsko okupljanje na hipodromu i jako su opasni tipovi i ustaše su oni. Većinom dok komentiraju, na radiju im igra Radio Banovina (nemam ništ protiv tog radija, ali nisam istomišljenik s njihovim glazbenim urednikom). Drugi se pak zgražaju nad tim i dok pretenciozno jedu krušku i integralni dvopek misle si da su cool people i partizani su oni.
Eto, na to je spala ribička skupština, nekadašnja pozornica na kojoj su nastupali najživotopisniji likovi koje ste imali (ne)prilike upoznati. Od šakatanja na sred doma oka pol dve v noći, do objašnjavanja predsjednika zajednice kak se mreža hiće do karaoke partyja s neviđenih glasovnim akrobacijama, do dosadne formalnosti uživo i jadnog nastavaka u elektroničnom obliku. Zato sam bil presretan prije godinu dana dok je došel policijski izvještaj da su se ribiči na jednoj godišnjoj skupštini, u drugom, neformalnom dijelu, zbili zbog kartanja. Mam sam si pomislil da još ima spasa za ovaj naš svet.
