piše: Matija Dolenec
Prešle su Sesvete, jedan od uvjerljivo najgorih dana u godini. Ovaj blagdan spada u kategoriju dana dok te boli zub ili ti pes krepa. To je kategorija dana dok ti serviser veli da moraš napraviti veliki servis na autu ili ti doktor veli da moraš na kolonoskopiju. Ima nekoliko razloga za to. Prvi je taj kaj taj dan tisuću puta moraš reći „Bok“. Moraš pozdraviti tisuću ljudi koje poznaš, ne poznaš ili koje nećeš poznati. Drugi razlog je mahnita florifikacija mramornih ploča koja označuje tisuće eura bačenih u vjetar. Najgora je pak rečenica „Idemo malo navečer na groblje, lepo je kak svetle lampioni“. Isto tak, krajnje je sumnjiva i motivacija prisutnih koji dojdu glet grobe. Prisjetimo se kak je to Štefina obajsnil i onda idemo ne nezaobilaznu podjelu na pet vrsti ljudi prisutnih na grobljima na dan Svih svetih.
– Neje mi dobro! No! Pak koji će nam ku..c trideset lampaši. Sako leto idemo na grobe ljudi koje ne poznam, najrajši bi groba od nekakve njezine vunjice zravnil z zemlom. Sako jebeno leto ja namečem aranžmana i lampaša na grob vunjice od njezine mame. Pak ja to ženo nesem v životu videl. Al v čemu je problem – grob od stare babe je kraj groba od nekakve vunje od Darinke Čepelove, koja groba navek lepo okiti od te nekakve druge stare babe. Onda bo Darinka mislila da mi nemamo nofce ak i mi ne hitimo bar 200 kuna na vunjičin grob – urlal je Štefina na Sesvete dok smo se navečer našli v krčmi. Nakon ovog, za kreativni postupak, ali i za reciklažu i popunjavanje retki zgodnog odlomaka, idemo i na kategorizaciju.
1. Baka Kata
Došla je rano, dok su još svi spali, upalila lampaša, dela skromni aranžman. Pomolila se, pustila suzu za svojega Jožinu i to je to. Jedina vrst ljudi koji taj dan imaju pravo bit na groblju. No, da si ne lažemo, ima baka Kata i svojih loših vrlina, kao što su specifično mišljenje o ljudima drukčije boje kože, seksualne orijentacije i onih koji su razvedeni. No baka Kata živela je v neko drugo vreme, dok su svi bili rasisti i homofobi, pa joj ne treba zameriti. Kaj se tiče iskrenosti posjete groblju, baka Kata je „real deal“.
2. Zločesta baka Kata
Uz malo prije spomenute stavove o drukčijem i drukčijima, specifičnih za bake, ova baka Kata je, za razliku od prve, i zabila kak se pokojni stari zval. A stari, točnije njezin muž, se 1989. obesil v štaglu, Motiv ovog čina, poznato je svima, pronalazi se u naravi njegove odabranice. Zločesta Kata dojde isto tak rano, a kraj groba svojega davno zaboravljenog supruga stoji celi dan, dela popisa ko je vužgal gde lampaša i kolko je sekundi stal pred kojim grobom, dal se prekrižil ili ne. Iznimno koncentrirano gleda ko je kak oblečen i kolko koštaju aranžmani na kojem grobu. Čija deca se lepo ponašaju, a čija ne. Ubacuje se u razgovore, širi glasine i općenito je faktor destabilizacije.
3. Kod nas u Njemačkoj
Otišel je v Švabiju prije nekolko meseci, već ima njemački naglasak, s BMW-om se dopelal do groba i zvadil najvekšešeg lampaša, a aranžmana su mu delali u Botaničkom vrtu. Očale mu imaju tri kvdrata po leči. Za grob ga briga najmanja od svega, a jedni cilj mu je svima reči kak stvari v Njemački stoje, a kolko moremo čuti iz neovisnih izvora, baš i ne stoje.
4. Društva željan, groba vrijedan
Specifična vrst ljudi koji bi se i inače družili, ali iz raznih razloga se nemru ili nesmu. Među ljude ih inače ne pusti mama, žena ili baka ili sve tri. Sme iti samo na ribičiju i vidljive su posljedice društvene interakcije svedene na druženje sa svojima tamničarima doma i luđakima na vodi. Na Sesvete vidi priliku za razgovor i ako dojde do vas, bolje vam je da ste vi v grobu nego kraj njega.
5. Nadrkani
Sebični i razmaženi. Mi, kojima je teško provesti sat vremena pokraj groba onih koji su nas nekad voljeli ili poznavali. Mi, kojima je teško suzu pusti zbog onih koji bi za nas isplakali cijelu rijeku. Mi, koji si celo vreme na groblju mislimo da treba zdržati još malo, a onda doma na pečenu patku i đanđetinu.
