Piše: Vladek Antolaš – MASTERMIND
Sečate se one nogometne teme gde propitujem negativne stvari u najvećem uspjehu Graničara? E ova nova tema je plod prošlotjednih hejterskih napada na moje pisanje. To nije bilo obično blačenje ili sukob mišljenja, nego totalno vređanje i pretnje da mi se budu posrali na glavu ili pak da bum dobil šupke. Da se ja v nogomet ne razmem to odavno znamo, no ne razmem da o tome ko laik ne bi smel pisati. No začudno je da isti ljudi skaču na noge i na ostale teme koje se tiču „dragog vođe“. Ja nisam mali, al imam urođenu manu da navek dok nekaj velim ili napišem isteram budale na čistinu. Pa eto, možda bude to i sad, nakon ove kolumne. Da se razmemo, ne žalim se ja, jer čitanost raste. Jednostavno hejterima je to prozor u svijet i da nema mene, ne bi bilo nit njih u javnom prostoru. Ja im dojdem ko neki kurton s kojim mašu da svet vidi da su i oni neki kurc.
Razmišljal sam o strukturi ljudi koji me dugo vremena prate ko vjerni psi i napadaju na svaki moj tekst. Na očigled je to ekipa z Peskov, koja je u jednu ruku „privatizirala“ Graničar i koja svojata navijanje za taj klub ko da su ga oni osmislili. No za njihovu informaciju, i ja sam bil navijač Graničara dok se oni nisu ni rodili i delal zastave i grbove „Crveno-plavih pijetlova“. Pratili smo i navijali za nogomet, rukomet i košarku jednako srčano te nismo bili selektivni ko ovi danas. To je bila ekipa ujedinjenih Hajdukovaca i Dinamovaca oko Graničara, no to sad neje tema. Zanimljiveše je videti da je dio te ljute ekipe i rodbinski povezana pa sam čak pomislil da su se organizirali protiv mene, no nisam toliko važan i oni su već bili organizirani i članovi SKUP-a, udruge koja se borila za očuvanje sporta na Peskima iza plavoga dućana u inat gradu. Preko njih se more otkriti jedan obrazac ponašanja u našem javnom i političkom prostoru koji više zabrinjava. Oni opetovano ustaju dok je u pitanju obrana Graničara te lika i djela našeg štovanog saborskog Lackovića. Očigledno je da samo oni gorko napadaju i brane sistem.
Ludo je i to da su mnogi redom kod lokalnih izbora 2013. i prijevremenih 2014. bili na listama protiv Lacija i nas koji smo osnivali LJPSG, a sad evo ga, brane više nego itko u gradu. Kak su se oni od graničara z Paskov prometnuli u „Lacijeve janičare“? Velim janičari jer su janičari bili deca turskih neprijatelja koji su asimilirani i na kraju bili najvjernija vojska sultana. Tak vam kandidacijske liste tih govore ko je bil protiv Lacija, a gle, ti isti ga sad brane i to jako zdušno. Jel to njegov potez da je asimiliral (zaposlil) neke članove obitelji svojih oponenata da bi ih prevel na svoju stranu? Ak je, onda je jasno zakaj mene sad takvi napadaju. Odgovor je pred nosom ako bolje pogledate sva imena sa spomenutih lista. Ok, Đurđevec je mali pa svako zapošljavanje morete tumačiti i ovak i onak pa tak budu rekli da sam i ja delal na „knap“ v Komunalijam. No ipak, meni je mozak detektiral ovaj obrazac da se prigrle svi oponenti. Nekim ljutim neprijateljima iz prošlosti žene, sneje i sinovi delaju v gradskim tvrtkama. Nekima je javni govor protiv Lacija donesel i mesto v gradskom veču pa čak su i neki iz familija protivnika direktori. Jel je to moralno ili ne, to vi ocenite. Slobodno pogledajte sve kandidacijske liste naših izbora 2013. i 2014. pa rečite da sam lud.
P.S. Za neke stvari treba imat muda, deco draga.
FOTO ilustracija
