Piše Vladek Antolaš Mastermind
Prije leto dana pisal sem kolumnu z naslovom „Jel Đurđevec s novim kreditom od 27 milijona sad v plusu ili v minusu ?„ i gle čuda, denes ista tema, samo milijona više. Navodno kak je kredit segnul do 52,3 milijona kuna ili po novom, 6,9 milijona evra. Napredujemo rapidno.
Janči Hrvoje se fali, a Lacković Željko (predsednik grada i šef gradonačelnika) obrazlaže da je to mačji kašalj jer se moremo još zadužiti za 6,5 posto od visine izvornih prihoda grada jer je kočnica po zakonu na 20 posto, a mi smo na pišljivih 13,5 posto. Ako vam brojke nesu jasne, onda vam ja to objasnim po Zdelički jer ja seljak rođen v Doljne Zdelicaj drugač i ne znam.
Znači, dinamični duo našega grada nas se sprema zadužiti sigurno još i više jer čim oni kalkuleraju da imamo samo 13,5 posto, a moremo 20, a ovih samo 13,5 posto su samo 52,3 milijona, onda je logično da budu si do godine dali gasa i naterali nas u maksimum.
Protiv toga mi nemremo nikaj jer smo si tak zebrali i oni koji dižu ruke za takve ideje i kredite su sigurno kadri razmisliti svojom glavom i svjesni su kam nas vode i koliko nas zadužuju, a i 6,9 milijona evra bolje zvuči neg “samo“ 52,3 milijona kuna. No, što sem ja da to preispitavam, sigurno su stranački večniki stranke ŽL duboko u noć raspredali o ovim kreditima i čisto sumnjam da su im nametnuti od strane dragog vođe kak se šepće po zakutkima birtija koje ne kontrolira gradska vlast. Njima svima pohvale na hrabrosti i odgovornosti.
Čestitke i gradonačelniku Jančiju Hrvoju na odlučnim samostalnim potezima s kojima će biti zapamćen ko gradonačelnik s najviše zaduženja u povijesti grada. Lepo i hrabro od g. Hrvoja da se je to sam setil, no ako neje sve njegva ideja, potpis na svakom plodonosnom kreditu je njegov. Za tak nekaj u ova krizna i nestabilna vremena moraš biti čunjen ili imati velika muda. Zato bravo od srca, posebice ako vreme pokaže da su moji strahovi tek plahi vjetrić u ovo sumorno jesensko popodne dok nastaje ova kolumna.
Ajd, barem ne bu spominjan ko Roštan koji slovi za „mirnu vodu„ iz vremena bez pomaka za naš grad.
Ak ste mislili da je ovoj muki po kreditu kraj, e zajeb malo, ja se tek zateravam.
Vele vupučeni da je ipak realno stanje stvari i gorše, da se celi dug/kredit/zaduženje ili kak već to zvali more popentrati i prek 70 milijona kuna ako pribrojimo sve firme pod upravom grada. A kak? Skužil sam ja da svaki grad, pa i naš, čuva te podatke ko zmija noge i da se kredit ne piše ko kredit ako se diže za udio u evropskim projektima. Znači, po domaći, neje drek nego se nešče posral.
Tak sam se ja navčil već da vekši kredit neje minus nego samo velikši plus. Na mladima svet ostaje, a na na našima krediti, kak sad zgleda, a zgleda jer v Đurđevcu i okolici živi 7386 ljudi, od toga 5566 radno sposobnih od kojih pak je zaposleno cca 2200 ljudi, a to znači da bi taj zaposleni radni narod trebal zvleči i ove kaj ne delaju i decu i penzionere i ova kola nametana z zaduženjima od samo 52,3 milijona. Mi smo ko pred svate dok si moraš nove cipele i odelo na kredit kupiti pa onda kad već dižeš kredita, da malo i koca povapniš v belo a posle svatov dok si švorc ne znaš jel te glava bolje boli od vina ili od kredita. Zato ja ne bi štel da nam se svima dogodi, da nam grad bude na kredit olizan, a nam v glavi da momlja.
FOTO Ilustracija
