Piše Vladek Antolaš Mastermind
Cukora nema, poskrili ga po skladištima. Kriza, vele, a bitno da su virovitičku šećeranu zaprli jer nam neje bila potrebna. Sve ovo nas opterećuje i dodatno nam nabija depresije. Zamislite samo kak je stresno bilo oko berbe.
Normalen goričar je kupil cukora na vreme još v Mađarskoj, drugi pak su razmatrali i kalkulirali jel bolje ostaviti po prvi put mošta koliko ga je dragi Bog dal ili iti na delanec. Kak je samo kuvalo v glave dok se trebalo odlučiti, a cukor skup i nema ga? Dal je potrebno uopće delanca delati, a i slador je radi suše bil dost dober? Bila bi laka odluka, ali neje bilo litri dost i neminovno je da se mora malo vode v kacu nadopustiti, a voda v moštu za sebom povlači i cukora i evo nas opet na početku. Cukor skup ili ga nema. Neki problemi su kružne prirode i nerešivi. Često znam reči da takvi problemi predstavljaju čoveku nezamislivo rešenje ko detetu od devet let dok se zapita koliko je svemir velik.
Kak si je onda svaki od vas odlučil? To bi ja štel znati.
I tak su se odredile nove grupe vinara pa vi vidite kojoj pripadate.
Vinar maximus.
Vinar maximus određuje količinu vina prema obujmu lagvov koje ima pri stanju. Taj vinar poštiva slovo goričarskoga zakona koji veli da „ vina bude koliko si gazda odluči a ne koliko je Bog trsje nakitil“. On je ipak cukoreka zamešal v divnu melasu i berbu podfutral količinski. Takav vinar se još naziva Vinar mađioničar jer s jedne vedre tri zvleče. To su pobožni ljudi i slepo slede Isusov nauk jer doslovce od vode vino delaju. Bez obzira na pune podrume dok na izložbu nose malo otpiju.
Vinar minimus
Ovakvi vinari koji stvarno za cukor nesu imali ili su samo škrti sad odjedanput zagovaraju teorije eko-bio proizvodnje i kunu se da je delanec najvekše zlo na svetu. Ovaj vinar neretko obavlja berbu z minimalnim troškovima, čak niti fruštuka ne daje jer nacilja branje da je za fruštuk prekesno, a za obed prerano.
Vina mu ni ne treba puno jer ima na lagvu kaču. Ovi vinari deklariraju se kao proizvođači predikatnih vina i oni su zmislili butelje od dva i pol deci. Na izložbe nejdu često jer ipak bi bila šteta tri litre tog leka nositi i rastepati okolo.
Oni drže vino v bačvi od pive (je malo, al je rosfraj).
Vinar lenguzmus
Ovo je najbrže rastuća vrsta vinara. To su vinari bez trsa i goric, bez motik i špric. Takvi vinari na „halo“ mošta naruče, oni ne prešaju nego z cisterni pumpaju. Radi takvih se po brege cisterne muvaju i stvarju gužve ko GLS po selu dok su parfemi i vibratori na online rasprodaji. Njima mošta voze iz daljine tak da je cukor i voda već v trošku. Oni bentonita mam kupe jer jedino je to često lek za takvu finoću, a geografsko porijeklo vina svejedno neje bitno jer oni na izložbu nose ko domaće.
Eto!
Osim kaj je cukor skup ili ga nema, kak čujem, i voda pri nama bu poskupela makar ležimo na vodi i politika se kunula da je Đurđevec za vodu kak Kuvajt za naftu. Skupa voda i neje tak loša u pogledu vina jer odkak je vodovod prešel po goricaj, vina nam se više ne čuju na sumpor nego na klor.
