Piše: Vladek Antolaš – MASTERMIND
Ovo pišem u subotu nakon prvog dana Picokijade kojeg je ipak kiša malo oliznola i napravila kvara kaj se tiče koncertov, no nema to veze jer su šatre v Đurđevcu ionak neuništive petkom. Dokaz tome su zadnji gosti koji su teturali put kući za dnevna svetla dok su trgovčice oko sedem raspirale dučane. Poldeveta je vura i već se ugostitelji pregrupiraju za subotnji val. Po petku se vidi dal bu Picokijada dobra i meni se čini da zgleda da bu jer su ljudi snočka pokazali da imaju se i po onom vetru volju zabaviti, čak i po kiši.
Dok ovo čitate znate za rezultat i debelo je pondeljek, tzv. „dan posle“.
Pondeljkom je grad nanovo oglancan, a mnogi od aktera Picokijade kunjaju na poslu. Ako imate u radnoj okolino kojega Picoka nejte ga nikaj pitati, pustite čoveka da dremucka jer neje mu leko.
Svi odahnu nakon Picokijade tim pondeljkima. Jesu ljudi trudni, al nisu sumorni. Picokijada iz ljudi izvlači najbolje dok se v gradu gosti dobro zabave.
Ugostitelji tim pondeljkima negde v kmične sobe v koju samo mali snopovi svjetla ulaze kroz rupice na roletama broje lovu i zaradu, čisto im je žal novce nositi v banku. No, da se ne splesnive na velike vrpe, onda ih ipak odnesu v polog. Tu i tam se nešče ogrebe za koji buntić i ostavi v blazine.
No šalim se, neje baš tak, zapravo su ugostitelji med najvećim pačenicima Picokijade jer, da bi bilo veselja na vulicama, mora neko podlečiti svoja pleća. Kak god zgledalo da tad birtije kombajniraju, bogme dok se zbroji muka, dodatni konobari, mužikaši, navažanja šatri i klupe, neje to bogzna kaj, a pogotovo dok jeden den kiša drapi. Moramo biti svjesni da neje ovo na moru, da se oda mora živeti od posla celi mesec.
Tak da Picokijada je veliki posel i trošek, no najlepše je dok se isti gosti vrnu opet i opet.
Moram primetiti da su uz svu silu zabrana ipak prebijali narodnjaki tu i tam – ne mislim na Bešlića jer on je meki narodnjak . Ipak je to stvar PR-a jer je na temu zabrana narodnjaka opet pisala cijela Hrvatska pa budemo i po tome poznati.
Ne znam jel je još tajna da se deva odevila baš taj tjedan pred Picokijadu, al eto imam nekih predloga za ime tog muškića devana, no nek to za sad ostane samo poznato redakciji. Kak bilo, sretan život novoj devi, a možd ak se bude narodil mali magarac, nek se zove Vladek.
Ova Picokijada je donesla jedan novi moment, a to je da su se sve ratne sjekire zakopale među nama, ko za Olimpijadu u antičkoj Grčkoj. Svi smo delali na tome i volontirali (volontirali za prav, a ne onak ) da Picokijda uspije, u miru. To je lepo, no od ovoga pondeljka ja teram po starom, a vi čitajte kaj mi je na duši i kaj tiska naše sugrađane. Picokijada je gotova i došel je taj „dan posle“ – vračamo se temama raskopanog grada i svim čarima možebitnog ostanka Graničara v 1. županijske lige i ko je to zasral ak ne uspije.
Tekst gotov; idem na livadu glet ko se bolje nuz Plenkovića tišće i kam mu se pefče.
