Piše: Vladek Antolaš – MASTERMIND
Prolet je najlepša meni i to već znamo, a na Đurđevo još lepša. Zelena boja mladoga listja grabra je nijansa početka i svežine. Negda su se kod nas v Zdelicaj takve mlade razlistale grane na Đurđevo zatikavale po plotu na znamen i slavlje zelenomu Đuri.
Ovo Đurđevo je baš zeleno zeleno. Zarendal se ciklus kišovitih dana med koje se napetal pokoji sunčani i to je recept kojem prolet aktivira paletu zelenih boja. Sve buja i raste do te mere da je i cvetje navrnolo na livadu i vu dvor. Čmele koriste svaku sekundu sunca da smoču noge v peludu dok piju nektar.
Živo je živo, baš lepo.
Jedino, ne znam kak vama, trava mi je pobegla i doma i v goricaj. Pak!
Da se kak trudil, ona vujde do kolena skoro. Ma znam, kiša je kriva i neje se moglo kositi. Jel tak?
Taman v petek sunce se podene, a meni kosilica neče vužgati. Nebum se navčil da ju sprobam pod kraj zime i da ju servisiram na vreme. A kak vi? Jel ste spremni dočekali košnju? Jel mortem i vam trava vušla?
Meni je palenje odustalo na kosilice, a rezervnog najti ni za Isusa jer je kosilica neko kinesko sranje. Tak si mislim pa nesem valjda ja jedini s takvim pehom. Ajd imam i staru koju sam potumplal i vužgala je od prve.
Lepo sam ju opravil, svaka mi čast, na kolenu doma pod orejom sam ju slagal. Bude dobra i ta dok ne dojde nova bobina z Kine.
Eto, ja nesem od onih koji stružu svaki tjeden po dvoru i ne jebe me da mora biti na milimeter, više sam za “organski” dvor, ekološki onak. Nuz plot red kopriv pa onda de koji osjak, na pesku od frajanja pirika, maslački širom, čerevec pod leskom raste, a ima i one svilne trave koju vrag nemre pokositi kak se frče. To je dvor. No pokosim i ja pod pritiskom modernih vremena. Negda smo imali race ograđene v tor koji smo pomilavali po dvoru pa su one kosile same, a denes kosilice same voze. Kam je to otišlo?
Kosilice samohodne, na baterije, na struju, benzin i dizel. Roboti kose da mi moremo nosa v ladovine skapati.
Da ne spominjem traktore na hidro i magnetske pogone. Pa to sve skupo ko noge svetog Petra. Dok kupiš kosilicu, gorivo, flakse i ulja, mal ne ti kredit treba samo kaj bu lepo po dvoru. Lepo na joko. Nema veze, ljudi vole, a trave fala bogu ima, čak smo tolko ludi za tem zelenjem da dok je suša zalevamo travnjake bez obzira kuliko vode potrošili. V presnosti su ovi kaj imaju još vulične vodovode nuz gradski ( a kao su se otkapčili od vuličnoga).
I tak, taj zeleni Đuro donese veselje, ali evo i probleme.
Da ne zaboravim čestitati svima kojima je bil imendan na Đurđevo od deve Đurđice i kuma Đure, a i župljanima naše župe blagdan Svetog Jurja, našeg zaštitnika. Možda i mene Sv. Juraj presvetli jer sam pak zmešal dve teme.
FOTO: Podravski list/ilustracija
