Piše Vladek Antolaš Mastermind
Popis stanovnika nas je dostigel, bolje rečeno zaskočil. Gledali mi brojke ovak ili onak, Đurđevac i okolica broji najgore rezultate stanovnika od daleke 1857. godine. Razlika i nije toliko velika, u te 164 godine nas Picoka s prigradskim pukom manje je za sedam osoba. Naime, 1857. godine bilo je 7.393 Picoka, a 2021. godine 7.386. Čovek bi rekel super, no 1910. godine nas je bilo 12.106, kaj bi reklo 4.720 više nego danas, i od tada se nezaustavno smicamo na dolje. Prosječan pad po godini je 43 čoveka menje, a najveći pad je između 2011. godine i 2021. godine, i to 878 duša manje.
Zanimljivo je da je te zlatne 1910.godine za Đurđevec zezidana kapela Srca Isusova u današnjoj Ulici kralja Tomislava i moj praded Jendro (dedo Brko) je imal 10 let. Tadašnji Picoki ko da su znali da su na vrhuncu rasta Đurđevca i okolice pa su se kapelicom zafalili dragom Bogu na slavu sveta i veka.
Sad se nameće pitanje kaj bumo mi dali u zalog da se brojke preokrenu ili pak da se zeziđe nova kapela u spomen najlošijih brojki. Morali bi preseči taj niz nekak, makar i coprijom da ne bi ostalo zapamćeno da je baš za ove vlasti koja najviše ziđe i asfaltera zapravo najmenje sveta. Ironija je i da su sad najvekši krediti dok je najmenje ljudi. Ko bu to vraćal? No to neje tema ove kolumne.
Svi bi se trebali zamisliti nad sudbinom zapravo.
Sad dolazimo do naših sugrađana koji su se izjasnili kao Romi i brojke vele da ih je 436, što u gradu, što u Stiski. Moremo reći da su nam Romi spasili demografsku sliku jer da nije njih, pad bi bio veći i očigledniji, tak da njima fala. Prestigli su brojčano i sva prigradska naselja. Sad ja ne znam točno tj. ne da mi se iskati koliko broji sama Stiska ljudi, no očigledno je da je to zavidna brojka i da Siska, ako nikaj, zaslužuje Mjesni odbor pa ako ne i područnu školu, vrtić, dućan i nek Grad tam birtiju raspre kad se već bavi svim i svačim.
Iz iskazanih brojki se vidi da naši Romi oplemenjuju naš Đurđevec svojom demografskom ekspanzijom.
Da smo se u kojem slučaju kao opća populacija (svi skupa) „popravili„ za istih 41 posto od 2011.godine, sad bi nas bilo 11.652 i dostigli bi skoro rekordnu onu 1910.godinu.
Bila je rasprava o ovakvoj temi na jednom portalu i jedan moj prijatelj Dalibor iz Stiske je napisal komentar i dijagnozu upućenu svima koji nisu Romi, a glasila je – Slabo jeb**e !
Znači, leka ima i dosta je dostupan. Samo se mi omugavamo nekaj.
Da bi tema bila zaokružena, na red došli i Filipinci i Nepalci kojima je porast populacije, šalno rečeno, 100 posto. Bez tih ljudi jabuke bi bile neobrane, a grabe neskopane. Ja sam si negda mislil, dok je prvi Kinez rasprl dučana vu Virju, da sem videl zadnje čudo globalizacije ovoga sveta jer što bi mislil da nam bude Dalaj Lama težake slal. Samo čekam da vanzemljaci dojdu žito kosit. E, to bi me čudilo ipak.