piše: Vladek Antolaš – MASTERMIND
Ova priča kuva još od 8. marta, no spletom tužnih okolnosti morala je zdurati do daljnjeg, ali sad je zbila vun. Spominjal sam prošli tjeden priču koja vas bude z cipel zula, no možd vas ne zuje, ali se nadam da vas bu posela koju minutu i da budete doživeli magiju žetve kroz priču o heroinama, „žetelkama“.
Magija žetve je negda kretala dok su žetelke klasje z rokami grlile prema kosici, a prije toga bi zapasale tri klasa za fertun da ih križa ne bole. Baš je tak i ovo doba žetve magično. Sunce omamljiva do te mere da se na horizontu fatamorgane, kažu pak nam se tak omađijanima oblaki z babinoga kuta dosmicaju i donesu plajde koje speru sve prašine, a i šodra z puta. No kosci odavno kose ne klepljo, a kosice hrđave zateknjene za šante. Oni žive tek u starim debelim prašnjavim knjigama i de kojoj sliki na zidu kakvoga muzeja. Magija žetve u ova moderna vremena ipak ne jenjava, ima tu svoje čari dok je videti prašinu za pravemi kombajni i prikolice z gunje opasane. Sadašnji kosci sede za volanom pod klimom i v belemi patikaj.
A de su tu žetelke? Dal još postoje i koju im je metamorfozu doneslo moderno vreme?
Naravno da postoje, one su tu med nami, vama poznate. Te žene su heroji koje žive i rade na poljoprivredi punim gasom. Ja jedne, meni poznate, viđam dost često, mislim, naidem na njih dok prolazim kroz Virje.
Ništ neobično bi rekli, no susret z jednom mi svaki put doslovce izbije dah, kladim se da nišće od vas neje prešel kraj nje ravnodušen, ak ne i zabezeknut. Navčimo se mi nekak pa nam je nakon par put normalno, ja svaki put sad i mahnem z auta, al de bi me ona z visoka vidla.
Neje ona sama, tu je i njezna mama. Da vas ne namatam više, one glede na ljude z visokoga samo zato jer voze ogromenske traktore.
To su Ciglerove dekle, to su po meni ponos Hrvatske i o njima sam stvarno mislil pisati kolumnu za Dan žena jer priča o njima je priča svih vrednih žena današnjice, priča o majčinstvu, priča o obitelji, ljubavi i točno priča kak se „život zove“, a sve isprepleteno srećom i tugom.
Baš u to vreme (prvog) sazrevanja teksta, ta obitelj, te žene su se se morale oprostiti od sina, muža i oca, iznimnog borca Davora, koji je godinama i godinama svoju opaku bolest baš radom poništavao.
I tak, neki dan susret s najmlajšom Ciglerovom v traktoru opet me trznul da vam donesem dio svojeg poštovanja prema tom fenomenu kojeg donosi svojim najmanje rečeno neobičnim radom. Vi koji ste ih vidli znate točno kak to zgleda, a ostali nek si malo ipak posednu i nek si zamisle kćer od 17 let v kombajnu koja kombajnera žito, a mama vu velikomu traktoru poterava još vekšu prikolicu za njom. No, sve je pod budnim okom bake Mire.
Da vi to vidite v živo, i vas bi opunola magija žetve koju nam donosi ova družba jakih žena kojima sam iskreni fan pa redovito pogledam njihove objave i storije z tih beskrajnih polja i ogromnih mašina, a to je u ovo vreme nameštenih tik tokova osveženje. Inače, neje samo žetva u pitanju – one dve same i sade i špricaju i bog zna kaj na 125 rali.
Zapravo ima četiri „žetelke“ (Ciglerove heroine), tri su vu Virju, a jedna također suludo vredna je otišla zamuž. Manuela, Blaženka, Monika i Mira su to.
