Ovaj tekst je objavljen u tiskanom izdanju Podravskog lista
Marija Mavračić (82) iz Podravskih Sesveta preživjela je već dva moždana udara. Bez obzira na njene godine i neosporivu činjenicu da su moždani udari ostavili traga na njeno zdravlje, Marija nastoji biti čim više samostalna. Najvažnije je, kaže ona, da nije „prikovana” za krevet. Prvi moždani udar imala je prije dugih 18 godina. No, iako je moždani udar događaj koji sa sobom uvijek nosi negativne konotacije i posljedice, Marija je i u tom događaju uspjela pronaći nešto zbog čega se može smatrati sretnom, čak i u takvim nezavidnim okolnostima.
– Imala sem sreću kaj me nije lupilo na stranu mozga na koji je govor i kretanje. I ovak mi je hod nadrapal jer me noge još od prvoga šlaga ne slušaju, ali bez obzira na to, ja stalno pomalo idem nekam. Jednostavno nemrem biti furt v hiži. Zato i velim da sem imala sreću jer sem dvaput bila šlagirana, a nesem ostala na postelju i znam kaj se događa oko mene – priča nam Marija. Odavno više ne može ništa raditi i to joj, ističe ona, najteže pada. Dani joj traju predugo jer nema prave zanimacije, a i u susjedstvu je sve manje njenih vršnjakinja pa joj prvenstveno nedostaje „spomenek”.
– Selo više nije kaj je negdar bilo. Nema više toliko druženja, a čini mi se da bu začas došlo vreme da na selu sused suseda ne pozna. Navčena sam na družinu, a sad sem već leta i leta skoro pa sama jer moji delaju pa mi fali nešće s kim bi se barem spominjala – kaže baka Marija. Svaki dan, dodaje ona, malo se prošeta ispred kuće u nadi da će proći netko od njenih poznanika. To joj je, naglašava, najbolji lijek za sve muke koje već godina proživljava.
– Kad nišće ne nadide, onda si znam pomsliti da bi bilo najbolje da me Bogek konačno zeme k sebi i da se više ne patim. Leta čine svoje, a i beteg. Neće mi se nikomu biti na brigi pa mi se zna svakaj vrzmati po glavi. To vam tak ide dok ste stari. No, kad sretnem nekoga s kim se morem pospomenuti, mam mi je leže i pak imam volju. Sve kaj treba nama starcom je koja lepa reć i spomenek i onda zazabimo na sve kaj nas muči – zaključila je Marija Mavračić.
FOTO Nikola Wolf
