Desi mi se često da gledam razne klipove raznih supertalent šoa kao „America’s got talent“ ili „Britain’s got talent“ i svih sličnih. Najviše volim dok nešče stisne „zlatni gumb“, „golden buzzer“ kak Američani vele. Redovito na te scene cmizdrim i plačem. Doslovce nemrem protiv toga, suze mi svaki put naidu na čoške mojih očiju. Zakaj je tome tak? Pa valjda me veseli uspjeh malog čoveka. Lepo je videti da se barem nešče odrine i doskoči zahvaljujući svojem radu, talentu i znanju. Eto, i ja se baš svaki put nanovo veselim za takve dobre, fine male ljude. Svi su oni redom slični većini nas i stvarno je lepo videti da neko ubire plodove svojega truda i talenta bez poguranaca i nepotizma.
E sad tak ovih dana gledam sa suzom u oku i ove naše maturante, u nadi da se nešče od njih probije u životu svojim i samo svojim znanjem, talentom i svetlom kojim mladi inače svetle. Veselje u završetku škole sebom nosi i brigu kam i kak dalje posle srednje. Jel na faks ili na sezonu, jel v Njemačku ili Irsku. Bog se pitaj kaj im se mota po glave. Ako mene pitate, onda nek idu v Travnik na faks, jer to je izgledno da posle v životu budu barem ministri. Pri nam neje bitno koji faks da se završi, jer evo, magistri kineziologije su ministri poljoprivrede. Valjda bu taj krave teral na vežbanje i kretanje pa bu više mleka, al to sad neje tema. Mislim kakvu poruku pošiljamo deci nego da je sve naopak. Gde je to ministar demografije teolog, a ne jebač? To ima samo pri nama. A kaj sad?
To bi maturantima trebalo pisati na majice. Ko roditelji decu moremo usmeravati kolko moremo i opet ih narivati kam moremo uz pomoć poznanstava i na krilima nepotizma kojeg svi ipak volimo. No to deca vide da neje dobro i baš zato kulki vide perspektivu van države. Još ta naša deca dobro i klimaju, jer su i profesori isto jadni, na nastavi vrte slotove i šalju botove. Takav nam sustav i obrazovanja, neuravnotežen. Neke škole svemiske, a neke baš i ne. Tak ti je to i to ti je tak. Primetil sam jedan transparent kojeg su maturanti ponosno držali na norijadi, a glasi: „Mi idemo odavde, stranci nek vam rade“. Tu je zapravo sve rečeno o nama i celom našem uvrnutom sistemu v države. Nisu deca luda, vide sami da pri nas ne smeš reči političkoj stranki da je korumpirana makar ima presudu da je tak. Jedino rešenje je legalizirati marihuanu pa da se lepo drogiramo jer kak inače da deci objasnimo da potpuno svjesni trpimo ovakav sustav v države. Sustav koji deci od dana norijade ne daje nikakvu sigurnost.
Pitajte decu jel tak! Stvarno se evo od srca nadam da bude puno maturanata uspelo v svojim talentima i svojim radom pa da i za njih od sreće suzu pustim. Možda budu neki i bitange, al opet, nek budu to svojom zaslugom jer nemreš biti ni protepuh ako nesi dovoljno talentiran, mislim moreš i to ako te stranka prati, no za takve suzu ne pušćam.
