piše: Vladek Antolaš MASTERMIND
Već smo desetak dana v Novoj i kulki su odustali od novogodišnjih obećanja koje su si zadali ko novi početek i novu nadu. Znači oni koji su nafal prestali pušiti već su propušili na nović. Oni koji su na guravljenu već ih osvetlila svetlost frižidera ili pak retki koji nisu kao pili dva dana, al samo zaran. Navek je napeto i zanimljivo kak se ljudi žele preokrenuti i resetirati z novim datumom i novom godinom. 1.1. je popularna početna točka za takve stvari i odluke u životu koje život znače. Mi smo programirani da si obečamo samokontrolu i neka odricanja. Tak si na stol denemo paletu očekivanja i obećanja koje zapravo nikad ni ne ispunimo, no valjda sama pomisao na to su nam već dotmar dost. Delamo bedaka z sebe kak zgleda jer očigledno je to figa v žepu. Samo najjakši to moru i pravi karakteri.
E sad, zakaj se sve to mora prikeljiti na određen datum, to meni nema smisla jer odluke moru dojti i v čistu sredu ili obični četrtek. Nema razloga da to bude na svetski dan borbe protiv pušenja ako tebe pluća bole na sami dan borbe protiv ambrozije. Čovek more gda oće i kolko oće samo ak se z tem pomiri v pravo vreme, a ne načelno da maše zastavama „ja od 1.1. nebum to i to“. Podržavam svakoga ko je zaozbač nekaj koraknul za sebe bilo koji datum, makar je statistika na strani onih koji ipak ciknu iliti prestupe crtu svojega obećanja. Nemojte pušiti ta novogišnja obečanja jer bi vas to moglo v politiku povleči jer nakon svojih laži uskoro vam dolazi „superizborna godina“, de se budemo tek naslušali pizdarija i laži od politike. Borba za fotelje je baš zanimljiva ako se sve promatra iz kuta obećanja.
Velim, ne morate zato i vi sami sebe lagati. Bude nam laži tuđih i farbanja preko svake mere. Sezona slikanja za plakate i naštelanih smeškov je pred vrate. Svaka glava lepa i fotošopirana do te mere da i z čelave glave lasi rastu. Opustimo se još malo, uživajmo u istinama sve dok nas tornado politike i medija ne otpuše na izborna mesta. Ko zna, mortem budu i mrtvi glasali. Mene zanima kuliko njih bu obečalo bolji život, brzu cestu, poštenje i borbu protiv korupcije. Kolki od njih budu opet ponudili asfalta i rubnjake? Možda bu se barem jeden našel koji bu na ovo do sad zrovano ponudil asfaltere. Muči me zapravo ova cesta niz Stisku prema Kalnovcu, koja je razrovana već mesecima i koja od strane Đurđevca pokaživa koliko nam je bitna Stiska i koliko je Đurđevačkoj vlasti Kalnovec isto tuliko nebiten.
Oprostite, al meni to zgleda ko kurc v joko prema Kalnovčanima. Da nišce nemre naterati izvođače da dogotove to dok se v isto vreme „peglaju“ nebitne stvari prema privatnim parcelama. Ako taj put neje v nadležnosti grada, onda još gorše, jer se opetovano dokazuje da nesmo nikom bitni i da gradski duo (šef svemira i njegova marioneta) nemaju snage nekaj rešiti. Donajposle to je pokazatelj da se i Kalnovečkomu baji živo fučka za istu stvar samo z drugih pobuda. Svojedobno sem pisal da bi bilo super da biciklistička steza spoji Kalnovec i Đurđevec jer to narod živo želi. Eto prilike da mi vidimo ko bu to obečal i koja obećanja budu dulje durala, ova naša osobna ili predizborna politička. Meni se vidi da su obećanja popušila i ove sezone. Kak se vama to vidi?
