Evo me nazaj. Nakon nekolko godina opet bum pisal Ribičke priče. Samo sam promenil nekolko pravila koja se budu odnosila na novu formu i sadržaj kolumne. Nove Ribičke priče budu duže nego prije, niti blizu tolko provokativne, nesagledivo manje smešne i ne budem pisal na onom tvrdom kajkavskom narječju, s ciljem da se približim široj publici. Nakon ovih, za veći dio populacije, neshvatljivo dobrih vijesti, bilo bi vredu da vas upoznam z stanjem u kojem se nalaze glavni protagonisti nekadašnjih Ribičkih priča, oni likovi koji su se najviše spominjali kroz dvesto i nakaj bedastih tekstova.
Počnimo s Niđojem, koji se sad iz nepoznatog ili ipak poznatog razloga zove Nikica. Ak se sečate, Niđo, tj. Nikica je imal grde ofre sa stanovitom Matildom. Bila je to veza koja se fizički nikad nije konzumirala, osim u maloj sobici, i s individualnim trudom u solo akciji. Bil je to odnos koji je bil tolko klasični da je gotovo zgledal nestvarni. Priča je poznata – stariji gost kafića emocionalno se zbližil s konobaricom i onda je došlo do gugutanja, smijuljenja, ali i onih malo ozbiljnijih pogleda, koji bi mogli nekam i voditi. Normalno, vodili nisu nikam, jer ipak je Nikica oženjen čovek. Ipak, bilo je to simpatično i bajkovito postojanje, ispunjeno sanjarenjem koje život znači. Trenutno stanje je takvo da je Niđo sad Nikica, a da mu je glavna preokupacija kolko kolesterola ima v pire krumpiru i jel stiropor (oni keksi kaj zglediju na stiropor i kao posljedicu konzumacije imaju bolju krvnu sliku i tešku depresiju) v Eurospinu na popustu. Nikica je hodajući spomenik novom vremenu i stanju duha, lišenog masnoća i simpatičnih konobarica.
Ako me pitate gde je Matilda, onda vam to ne znam reči, a čul sam da negde vani navodno čuva starce. Al nije sve tak crno, ima Nikica novu osobu u svom životu – mladog mu kolegu Mišoja. Odnos je slični kak i z Matildom, rekel bi ja za Niđoja još i bolji. Nikica i Mišo imaju isti afinitet prema stiroporu, ili rekli bi stari ljudi stilopolu, obadvojica su žustri borci protiv kolesterola, nogometni veleznalci, nutricionisti amateri i sociopati kronično željni pažnje. Oni su i kolege na poslu, tak da nikom nije ništ čudno kaj se puno druže i kaj ponekad nekam skupa otiju, kakti na teren ili dići drona, pa ih nema jedno vreme. Kak morete videti, stvari su se promenile, baš onak skroz. Više nema tihih šaputanja za šankom i bezbrižnog ofiranja, više nema skrivenih pogleda.
Sad je svima jasno – mi smo došli do točke da je odlazak v Eurospin po zdrave i jeftine namirnice (ne plaća me Eurospin, ak si to mislite) vrhunac uzbuđenja, dokaz prijateljstva i dokaz autentičnog odnos dva intimusa. Stoga, kak sam vam obečal, kolumne budu lišene pikanterija, osim ako mislite da se između Nikice i Mišoja događa nekaj više osim zdravog šopinga. Osim ako mislite da je njihov odnos kombinacija latentne homoseksualnosti i istovremene žudnje za životnom suputnicom svojeg prijatelja. Ako bi to bila istina, onda možda bude i kakvih zgoda za prepričati, živi bili pa vidjeli.
Možda da budem pošten i spomenem status autora Ribičkih priča. Moram samo reći da još uvek sedim na istom mestu, pišem Ribičke priče i već sem pomalo i službeno stari dečko, kaj je, moram vam reči, olakotna okolnost. Više ne postoji pritisak za ženidbom i već su pomalo svi digli ruke od prosperitetnog obiteljskog života omiljenog vam autora. Baš kaj se tiče ženidbe i svatova, ima tu neka pričica vezana baš uz našeg novo-glavnog lika Mišoja i (ne)odlaska na svatove na koje je bil pozvan, a o tom bi mogli malo više drug put. Ovak sam vas samo upoznal s trenutnim stanjem društva, s novom „light“ verzijom Niđoja, pardon Nikice, i s istom kolotečinom u autorovom slučaju.
FOTO arhiva
