piše: Vladek Antolaš – MASTERMIND
Dosmical sam se nekak i prevlekel do 50 godinica. Rođen sam još kao mali v Doljnim Zdelicama na crne zemljice. Nit betona, nit tepisona, a kamoli parketa. Crna zemljica bila je zbita po stanju i to je bilo moje prvo carstvo. Mati dok je kuinju pometala prvo je z vodom poškropila. Velim vam ja da sem dobro još i zišel. Vu vrtić nesem išel jer ga neje nit bilo. Zaprav, imal sem onaj „vrtić“ okrugli, ograđen z pletenom mrežom. Tam me majka tutnula vnuter i otišla kukuruza kopat. Bog se pitaj kaj mi se po glavi motalo tak samomu, no očigledno da mi je takav pristup odranjivanja deteta razvil maštu. Nuz dve tri igračke kaj sem mogel uopće nego fantazirat dok se neje nešče pojavil. Mogel sem delati rupe na belim štramplicama koje sem od sestre nasledili ili jesti smole, cekati šmrklje ili pak pimpeka natezati (neje pomoglo za posle, ak se pitate). Za dete koje se kupalo tak kaj sem stal v lavoru dok me mati z lončekom polevala da mi zepere šampona od kojeg se valjd moglo oslepiti kak je grizel za joči, još sem dobro ispal. Mati je grabila vodu direktno z lonca na štednjaku. Samo sem nedeljom išel Katici i Martinu Kicivoju na pravo kupanje i tam prvi put videl kadu.
Ok, opetovano me pere nostalgija, to je valjda od te okrugle brojke „50“ . Ili je možda zbog Vuzma? Ma naravno da je i do Vuzma, jer on je svake godine reset za nas koji imalo nekaj verujemo. Reset nam treba za razmisliti o početku i kraju. Sad se meni poklopilo baš dupla sreća, jer 50 let je i početak i kraj jedne ere i to pred sami Vuzem. Razmišljanje o prolaznosti vremena, o postupcima u prošlosti su svaki Vuzem i Božić na pladnju. Korigiramo se prema svetom pismu. Možda je to poanta ovoga teksta. Vuzem bi stvarno trebal biti reset za dušu. Poniznost i muka velikoga tjedna i nagrada Vuzma.
Ako bolje prečitate, onda vam ja zapravo svima želim sretan taj Vuzem (Uskrs). Želim vam svima da dajete deci i svojima ljubavi i strpljenja kakvu sam ja dobival u gore opisano vreme, onak gologuz i musav, od mojih roditelja. Nek vam materijalno ne bude glavna vodilja kroz život jer očigledno ni crna zemljica ko podloga za život nije tak presudna stvar. Ja sam se za ovih svojih 50 to isto trudil širiti dalje i čim više. To niš ne košta. Ne uspevamo navek, no to mora biti vodilja i start svakog Vuzmenog pondeljka. Ono dok sam zlica i dok pišem kritike, sprdnje i dok provociram, to je zapravo isto plod te neke usađene dobrote jer bi negda z tem baš namerno v drugima pobudil susramlje dok delaju nekaj mimo. Peckanje štapom nit biku ne paše pa se pomekne prema jaslami.
Sretno svima za Vuzem! Želja mi je da i vi najdete ono neko malo dete v sebi koje je nosalo sestrine štramplice i maštalo kaj je iza brega koji se je videl prek puta i kojem je bila avantura dok ga je mama preko obloka dodala susedi Zlatoki na čuvanje. Dok najdete to dete v sebi, čuvajte ga bez obzira na godinice koje neumoljuvo melju. Ja sem eto još onaj dečec v belim štramplicama i neje mi žal.
Pa lep nam je taj Uskrs jer je v njemu i početak i kraj. Lepi su i okrugli rođendani. Pogotovo dok ko muški dobiš buketu cvetja, a to neje ona buketa koju muški inače dobe samo na noge (v lesu).
P. S. Mimi, sori kaj nesem pisal o tvojem rođendanu.
