piše: Vladek Antolaš – MASTERMIND
Prve jesenske dane v našem Đurđevcu obilježilo je otvorenje novog-starog, sad gumijenog, igrališta za decu. Lepše to meni neje od one trave koja je bila prije, no novce se moralo potrošiti da sve bude hipersonično i kao lepo, a moderno sigurno neje. Moderno je već dulje vreme za decu sve prirodno. Neka napredna društva u Skandinaviji decu vu vrtiću puščaju bose v blato i na kišu jer stapanje s prirodom je najnormalnije i nužno, a mi, evo, pod decu gumu namečemo na kojoj hračke nebu majka zemlja razgradila nit mravci odneli sebom. Podsetilo me to kak pod teliće onu gumu navlače da se lekše osnaži, odurno! Znači i dalje palac dolje za to igralište iz ekoloških razloga. Jel mi je pamet bila prigovarati onomu šodru dok je bil? Ja se svima ispričavam dok sam v pisanju posral šodra, al brate, guma mi je sad još i gorša. Još vekša glupost i idiotarija je da se, kolko vidim, i deca z vrtića vozaju na mini kolima da ne bi valjda cipele podrli. To je još vekša glupost i totalna idiotarija od kad je sveta i veka.
Znam da neje to samo v Đurđevcu, ali tu živim pa me to tu bode v joči. Koliko mora sustav biti nakaradan i degeneričan da se malu decu vuči vozati okolo mesto da hodaju? Ok, korist za zdravlje imaju samo tete koje obilaze oko ringa i rivlju tu dečicu dok im svijet klica kak je to slatki prizor. Onak, malima samo glave piče vun dok sporadično mašu prolaznicima. So sweet! Beteg živi. Koji je kurc ovomu svetu? Posle budemo kukali kak nam deca imaju zakržljalu motoriku i da samo posedavaju. Koja je poanta te vožnje i ove gume na igralištu? Onda se dojde do toga da nam deca nesu zrela za prvi razred jer su kržljava, mala i nerazvijena. Mi dok smo ko mali jeli šrota i šodra skupa z piščoke, mama dok je vidla rekla je samo da se ne najemo puno jer bude začas obed. Ovo denes je po meni sranje, vozimo decu na trening nogometa da se ne umore prije treninga?
Nemojte se posle svi buniti dok deca budu betežna na kolena i alergična na sranja od života na gume. Da vam samo velim da su ispod teličov gume meknuli i sve teraju na livadu da se šeću jer su posle ko biki zdraveši. Vidim ja kam sve to vodi. Sve bude sama plastika i roboti. Decu budemo držali vu frižideru zamotane v streč folije i v plastične pikse s dve-tri rupe za zrak, ko one šampinjone z Lidla. Pa ih malo odmotamo, oblečemo na gizdavo samo za prvu pričest pa nazad z njima na zdeno do ferme. Ma sreća da sem već star i ne bi štel doživeti da znam da se deca budu i delala tak da se pimpek ftekne v plastičnu piksu i to se zmeša v šejkeru i dene pod plastenik pa nek deca rastu. V tom plasteniku nebu zemlja, nego ova zdrava guma z početka priče. Ma koji sam ja bedak, setil sam se sad da sam već na internetu videl plastične pikse z namonteranim vaginama, znači budućnost je počela!
Nemoj da vam nesem rekel!!!
