piše: Vladek Antolaš – MASTERMIND
Rock & rolla v Đurđevcu sam se ovih dana setil s nostalgijom. Inače me pere nostalgija valjda, bit će da je sezona takva. Putem i poslom u Samoboru naiđem na „starog“ rokera Mario-Roberta, koji svira u Vatri. Nakon kratkog uvodnog razgovora i „upoznavanja“ te klasičnih tema odakle si i tko si, naidemo na puno poveznica iz naše mladosti. Sve su se teme zapravo vrtele oko Rock & Rolla. Ja se sečam da sam s ekipom iz Koprivnice dolazil na svirke u „Trinaju“, tadašnji klub 13 u Virovitici i u onaj „Omladinac“ u podrumu neke zgrade. Tak ti ja i njemu opisujem da sam i s Dečakom (sada frontmenom Vatre) išel u neki stan na vrh zgrade u „neboderu“ u centru Virovitice na neki tulum (danas bi to zvali after).
Sečam se scene natiskanih nas šest nekih likova u zadimljenom liftu. Na to veli dotični Mario-Robert – „Pa jebate, i ja sam bil u tom liftu“. I tak nam navre lavina sečanja na provode i druženja na istim mestima u isto vreme, a da nas Bog ubije, jedan drugog se ne sečamo, al evo, 100% smo sigurni da smo bili u istom loncu, čuda puta. I tak navrne tema Podravca u Virju. Zaključak? Zaključak je da je klub Podravec bil i ostal jedino pravo Rock kult mesto u povesti naše države. Nama je rock bil dostupan zahvaljujući Defu, a naš ukus je Horvi ko DJ brusil kroz svoje suludo dobre muzičke seanse. Ekipa nam je v Podravec dovodila sve kaj je vredelo od rocka i sve kaj bude vredelo. U Podravcu su svirali još zelenoguze Overflow, Majke i Hledno Pivo, ma zapravo nema ko nije tam sviral, a da se tržal kursa alternative i rock & rolla.
Poanta cele priče ove je ta da su se cele generacije sadašnje rock scene upravo u Virju zaljubljivale u dobru muziku i opušteni stil života. Dok sve to mi starci sagledamo kroz prizmu današnjih trendova narodnjaka i cajki, zaprav se ni ne čudimo da nam deca slušaju taj propuh od nota jer im mi nesmo omogučili pristup „boljoj“ glazbi. Dostupnost svega i svačega je na halo u medijima i preko mobitela, kafanskih klubova koliko oćeš, dok nečeg poput Podravca ni u panju. Nema ni u velikim gradovma nečeg s takvom snagom privlačenja scene, mislim ima možda, al sve je to mlaka vodica spram Podravca. Podravec je imal dušu, bezbrigu i jebeno dobru mužiku.
Bilo je fala bogu i alkohola i droge, manje zapravo droge, više trave, al to sad neje tema. Baš smo se, evo, u ovom razgovoru pitali koliko uopće ljudi još ima na ovome svetu kojeg je duša Podravca dotakla? Koliko se ljudi kad ikad seti tog svetionika rock i punk scene naše mladosti? Jel vam je žal da nam deca nemaju ni slično nekaj? Vu to vreme Đurđevec je imal barem pet bendova koji su se borili i svirkali nekaj žestoko. Znate li nabrojat koji bend? Ja se sečam O.P.I. i Eto zvuka. Krajnje je vreme za novi svetionik kakov je Podravec bil. E da nam je Defa i Horvija dobiti nazad, da im se barem zafalimo kaj su nas uputili na pravi glazbeni put i kaj smo sad i mi „stari rokeri“.
