piše: Matija Dolenec
Ljudi se pri nama u autu većinom voze sami. Mislim da je svakodnevna vožnja u automobilu od točke A do točke B najzorniji prikaz besmisla života. Ajd zamisli, ideš z posla i staneš v Plodinama i kupiš si pečenog piceka i otiđeš doma i onda jedeš. Bilo sam, bilo s familijom. Drugi dan ideš z posla i staneš v DM-u i kupiš vlažnog toaletnog papira, jer te je 16-godišnji sin zval da mu je sfalelo tog praktičnog higijenskog proizvoda. Kao prvo, picek z Plodini je fini, ali i sam znaš da si mogel i bolje u životu, a jasno ti je i bogme zakaj sinu trebaju vlažne maramice, jer si i sam korisnik istih, al ne samo nakon obavljanja velike nužde. Treći dan ideš doma z posla i staneš v lekarni i kupiš si Normabele i nekaj za žgaravicu. Normabele zato jer si počel preveć trošiti vlažnog papira, a žgaravica je zbog piceka. Često stojim uz cestu i promatram aute i ljude u njima. Delam to zato kaj nisam normalan, ali i zato jer mi je na neki način drago videti te ljude i tješiti se da je svima kak i meni. Ima u tome nekakvog čudnog osjećaja zajedništva, univerzalnog, svemirskog. Ljudi dok voze auto su navek zamišljeni, navek razmišljaju o nekakvim temeljnim stvarima. Onda dok ja tak promatram te aute, poneki putnik namjernik skrene pogled s ceste i mi se susretnemo očima. I vidim ja da je i meni i njemu ili njoj samo jedno pitanje u mislima – Kaj je to to? Kaj, dale od ovog nema? Kaj smo tu samo da se vozimo z posla doma? Očajnički pogled vozača opremljenog s prehrambenim i higijenskim artiklima, jedinstveni, a i univerzalni događaj „pobratimstva u svemiru“.
E sad, ima tu iznimaka. Pogađate, naravno, iznimka je dok se ide v ribičiju. E tu su pogledi puni nade. Nit vam treba Normabel, nit picek z Plodina, a vlažne maramice su po izboru. Ribič, dok polupijan ide na ribolov prek vikenda, najsretniji je vozač, a možda i osoba općenito u široj okolici. Na ribičiji nema posla, sina, čudaka koji te gleda kraj cesta dok se voziš. Ali nemojte se varati i misliti da je to samo tak. Da je ribič biti lako, ribič bi bio svako. Za objašnjenje ove teze, koja je ujedno i činjenica, nudim moje staro razmišljanje…
Inače, ribolov vam je, ako neste znali, jedna velika muka i patnja. Recimo, ako idete na noćni ribolov i pritom još spite v autu, to borme neje lepo. Morate si prije se pripraviti, a navek vam nekaj sfali, pak onda morate još jemput iti v ribički dućan. Tam navek sretnete pajdaša z kojim otijete na „jedne“. Za tri vure, već fest pod gasom, dojdete doma i na ribičju otijete bez pol stvari kaj ste si spravili. Prva od njih je šator, a to znači da bute morali spati v autu. Dok dojdete na ribičiju, jedva razvlečete štape i od srditoče kaj ste zabili stvari otijete k susedu i rešite z njim petlitraka. Takvi pijani onda idete spat v auto, v kojemu je jedan komarac kojeg nemrete vmoriti pol noći, a stalno vam zuji pod vuhom. A od pluskanja dok ste šteli vmoriti komarca vam se zvoni v vuhu. Onda pred jutro zaspite na šajbi auta, a nekakvi balavci vam se smeju jer su zatekli nekakvog mulca koji se žvali z steklom na vrati auta i uz to ima i jutarnju erekciju. Onda vas te balavci poslikaju i denu na fejzbuk. Negde oko poldan vam počnu dolaziti poruke od pajdaša tipa:“ I, se šajba dobro ljubi!? Vidim da je bilo vatreno v autu!“.
Još onak mamurni, vi opće ne razmete kaj se događa i kaj je vašem pajdašu kaj vam šalje takve poruka i onda otijete v krčmu da si malo popravite. Tam, čim vas vide, si prasnu v smeh i govore:“ Ide „šajbojebač!“.No, nakon dve-tri pive, se vam je to smešno, ali nakon pet il šest, već se dogovarate z pajdaši da idete najti one klince kaj su deli fotku na fejs, i da ih bute zbili. Dok si sednete v auto, mam na drugom čošku vas zastavi policija i vi napušete 2,4 promila i završite drugi dan na vestima kao „rekorder vikenda“.
Zato pažljivo birajte između besmisla i ribčije, jer većina ljudi ovo prvo more podnesti, a potonje nemre.
