piše: Vladek Antolaš – MASTERMIND
Stalno gledimo v raskapanje trga i parka oko cirkve. Pomalo se bageri i ljudi smicaju kroz park i na vulice, a čemu i žurba, jer to je jedino gradilište de stalno ima lada. Rekonstrukcija srca Đurđevca je već višegodišnji projekt jer kak se sečam, odavno su delani planovi za taj potez. To je bila prva senja od strane „Kim Jong Una“ dok se zajašilo na vlast davne neke one godine. Podrediti simbole grada prema svojem nahođenju i svojem instančanom ukusu je izazovno za svaku ozbiljnu vlast, a kamoli našu đurđevečku demokraciju, koja je ispod ponjave totalitarna. Ovladati simbolima i prostorom u nadi da budu vam se ljudi posle vašega veka i dalje divili kak ste bili pametni i lepi je stara dijagnoza vlasti.
U slučaju Đurđevca, to donosi nekoliko promjena planova od početka do sad kad se kopa. Sečamo se prvih planova zabrane prometa kroz uži centar do raznih jednosmenih tokova i na kraju rotora koji opet ne budu nikam vodili. Svaka nova ideja i izmjena plana da se dodvori estetici dragog vođe gura nas dalje od zdrave pameti pa je tak i ovo zadnje rešenje krpanje i glumatanje. Menjanje planova kroz godine je zapravo lutanje u bezidejnom luftu. Velebni zadnji plan pokazal je prve dječje bolesti na glupim šodrenim stezama na najfrekventnijim mestima, gde sad pešaki greznu. Sledeće vidno sranje bude se događalo na novo zamišljenom rotoru pri Zagrebačke banke, jer taj rotor bude „pokupil“ samo vulicu Stjepana Radića i Kralja Tomislava, a ovi koji idu od kina z Nazorove budu i dalje blejaji i čekali dok idu z vrtića. Križanje koje jedino v Đurđevcu dva put na dan ima prometni čep ne bu uopče rešeno. Još bu i gore. Znači mauna, bute vidli! I tak bude sve ostalo na tome da bude lepo. Nama je bitno da sve bude samo lepo. Gledim ja sad ta novoobjavljena prometna rešenja i dolazimo do rotora pri Starogradske, koji je već kod prve izgradnje sjeban do temelja i po tome pamtimo prethodnu vlast. Ak se nemremo ni setiti ko je tad bil na vlasti, al sečamo se i den denes gledimo kak se ljudi pefču v Starogradsku ulicu pod prometnim prekršajem.
Sad bude to naš Laci zlečil i tam bude napravil novoga i vekšega te nigdar lepšega rotora da se more normalno zakrenuti prema Starom Gradu. No kak se meni vidi, to bi mogel biti novi napad na simbole grada i ovladavanjem povijesti. Lako je moguće da se bude moral meknuti spomenik partizanima tj. onaj pali borac, zapravo polupali borac jer stoji na nogama, al zgleda ko da pada. Ako se primu mikavati toga spomenika, onda je očigledno i jasno da Đurđevec neje postojal prije „Ljubavi prema svome gradu“. Sad je prilika da se „Partizana“ mekne z centra grada jer takvih spomenikov nema više nigde osim v dalekim ruskim provincijama. Bila bi to i prilika da se naš voljeni saborski dodovori Domovinskom Pokretu, v čiju frulu sad puše na vlasti i z kojima sad ćopa masne pite. Ta je pita ovih dana postala još masneša jer su si digli plaću v Saboru i svima na vlasti. Bumo vidli kaj bude z borcem koji je jemput flex šajbi pobegel i bil vrnjen na ovo sadašnje mesto. Obrazac je jasan, a rezultate Đurđevečke renesanse budu naša deca kroz kredite vračala.
