piše: Vladek Antolaš – MASTERMIND
Ono neki den sem bil na Sepke, zvali me na ribe malo naši vredni ribiči i članovi udruge Rekreativna udruga Podravine. Heh, sad sam tek skužil da bi se skračeno zvali RUP-a, no da ne zajebavam, ipak bolje ribe peču nego kaj ime zebiraju. Inače nesem od ribe, no nesem ni senjal da budem bocke od šarana oglabal i to tak jako falil. Majstori su od zanata kaj se toga tiče, al ne bi nikoga istical da koga ne zaboravim pa bi bil v problemu. Ajd Kiki mi se vidi da je posebno dobro pekel, al to samo zato jer je godinama pri Bokiju treniral na terase pri kotlu. Posle su Jerbići zaigrali i sve ostalo je noć za povest. I tak nakon kaj sam degustiral, malo sem se dal do obale i do same vode te sem ostal totalno iznenađen lepotom tog našeg mora. Stvarno nesem bil tam gooodinama, možda i trideset let.
Bil sem zadnje dok se još šoder vadil i dok su plaže bile bele ko sneg, dok smo se još svi tam išli kupat i bilo nas više neg na Čingiju. Sad je priroda „pojela“ šodra i njegovu belinu te je zelenje došlo do vode. Baš ko da je jezero pravo, a ne umetno. Mam sem se setil ovoga naslova „Sepka, Separacija, zaboravljeno naše more. Tu smo tratili dane i živeli noću“. Sad je tu spokoj i mir, a negda cika i vriska, mužika i šušur. Doslovce smo se v koloni išli kupat, peške, na bicikle, a bilo je i z traktorom. Kak se sečam, dolazili su baš svi i baš od sakod. Dolazili su ljudi tijam z Belovara (bokte). Moj kum Dane je z Njemačke direkt na Separaciju došel i nesmo išli doma po pet dana. Ajaaj pa bil je i montažni restoran u najbolje doba Sepke. Sad sem se setil da su tam kampirali i neki mladi Švabe koje smo mi domači, fala bogu, navčili piti gemište.
Znači nebu sve stalo v ovaj tekst koliko mi sad sečanja nailaze. Imam materijala za knjigu napisati o kupanju i danima, a o noćima i tulumarenju bila bi debela ko „Rat i mir“, možda čak dugački tekst ko Ludvigov broj Pi. Pokojni Febo je razdrl gitaru v tim noćima, a kazetofoni su zežvakali kazeti za kubik. Možda ovo ne bi smel napisati, al jedne nedelje, „rano“ posle Lorda, u vreme poldanice, mi se z autom uputili na Separaciju i od silnog veselja za kupanjem slekli smo se vu vožnji v autu još pri naše cirkve i tak blagoslovljeni direkt na Sepku na plažu med kupače i z auta zbežali direkt vu vodu. Riti su nam bleščale na Suncu ko srebrni metki, a babe z plaže zabezeknute deci joči pokrivale da ne oslepe. Sad se ne bi kladil jel v tom autu bil Dane, Vrabec, Bojan i ja, no nema ni veze jer smo svi sad stariji i ugledni ljudi. Znam samo da nas je Bog čuval i da nam je dal dane radosti na toj Separaciji, svima nama. Svima nama koji smo se kupali i bili sretni na tom našem moru. Svima vama koji ste kupovali kokice od moje seke. Svima nama je Separacija bila letna pozornica za zabavu, za ljubavi, za prva pijanstva. Deca draga, da ste vi doživeli kaj smo mi na Sepki, rekli bi mirne duše – Jebeš Zrće.
