piše: Vladek Antolaš
Lubenice, čerešnje, lemone, jagode i grozdje su beteg ako vam se slože barem tri iste v nizu na ekranu slot mašine ili mobitela. Mislim, lepo je dok se slože jer to znači trenutni dobitak u igri na sreću no dugoročno je ipak gubitak. Svako malo v novinaj čitamo kak su mandarine ili pak neke uvozne sorte zatrovane pesticidima, ali eto, kurca niko ne piše o ovom voću koje truje naciju i dulje i dublje.
Neje samo da truje nego i vništava cele familije. Tulko gliboko ide ovaj otrov da „voćkice“ vrte i deca po školama i mladi ljudi tek otrgnuti od obiteljske sise. Dok je nešče šepav, nezapasan, napušen ili pak pijanec, to se mam vidi, a ova pošast kockanja je skirvena i neje leko uočiva. Drugo je dok baja ode v casino i auto mu vani na parkingu celu noć i dan tam visi. Za njega svi znaju i on se oče v toj „bolesti“ još i pokazati, al ovi kockari na mobitele samo vrte i vrte, gde god, na placu, pri doktoru, za stolom na kavi, v ribičiji ako ima signala.
Ti si misliš da on Tik-Toka gledi, a on troši pare ili se tek navlekel na bonus dobrodošlice. Ruku na srce, i sportske kladione su tu rame uz rame za zeti naciji novce i jedini delaju svetkom i petkom, za razliku od dučanov kojima se brani rad nedjeljom, al to sad neje tema. Svi dobro znate o čemu govorim. Očigledni primer imate i v Đurđevcu, de vrata uz vrata stoje kladiona i pekara i ak bolje pogledate 4 čoveka vjutro zajdu v pekaru, a tri v kladionu, a popolne samo ido v kladiono. Dok sedne dječji, pol Sitske je na ove druge vrate i nejdu tam po staroga kruva nego na „voćkice“.
Ima nekaj i „dobroga“ v tome i zato država niti ne brani da se kocka za dječji doplatak ili za socijalnu pomoć, jer se ti novci mam na isti den vrno v Državni proračun nakon kaj kladiona vrnje obere. Ja razmem mlade ljude i tu decu da to moraju probati, ako nikaj drugo popuste pod pomodarstvom i reklamama za klađenje i kocku koje su širom po svim medijima i internetu. Imam i ja svoj slučaj kockanja iza sebe, još iz srednje škole, dok smo tipkali po pokeru v Sirijusu v Belovaru. Novce od mesečne karte za bus sam spizdil na velka-mala, no to neje bil takov problem nego sem i od Rađe z Rovišča posudil novce tak da sem i njegovu kartu zakockal, onda sem po razredu žical dalje da se „popravim“.
Ne veli se zabadava da neja majka sina kudila dok se kockal nego dok se vadil. Tak je palo tri mesečne karte. Jedno ranje sem se švercal v busu i dremal nuz zmazanu šajbu Čazmantrasa i v senje mi došle četiri osmice. Mam sem z busa otišel na poker i dobil za dva okretanja bonus osmic, splatil dečkima duga, pojel toploga sendviča i lepo dalje cel mesec stoperal jer ipak mi neje zišlo i za moju kartu. Nesem se vozil v toplomu nego s pokojnim Koletom v plavomu dajcu z alatom i sajlami pod nogami, a v kabini je puhalo više vetra nego vani. Ja sem, eto, imal sreču da sem vrnol novce drugima, al ipak sem se straja natrpel i odustal od kocke. Možda se to mora prejti. Svaka škola se plača, a kockarska najviše. Ljudi, malo razmislite i pogledajte deci v mobitel, a ako i sami kockate i kladite se, najdite si meru, jer „voćkice“ su beteg.
