Obitelj Špoljarić iz Sudovčine jedna je od rijetkih na ludbreškom području koja se i dalje bavi uzgojem varaždinskog zelja. No, kako je sve teže pronaći kupce i oni razmišljaju da odustanu od uzgoja i posvete se nekom drugom povrću. U ovoj sezoni, za razliku od prijašnjih godina, varaždinsko zelje su posadili na površini od samo pola hektra.
– Kupaca je sve manje jer sve više građana ne želi se opterećivati s kiseljenjem i kupuju gotov proizvod u trgovinama. Mi smo prije varaždinsko zelje sadili na minimalno jednom hektru, ali zbog lošije prodaje odlučili smo smanjiti uzgoj. Ako ćemo se i dalje mučiti s pronalaskom kupaca i mi ćemo odustati od varaždinskog zelja – kaže Đurđica Špoljarić. U ovoj godini suša se odrazila na urod, no kvaliteta je, ističe on, i dalje neupitna. Na pola hektra u idealnim sezonama urod bi iznosio oko 20 tona, a u ovoj godini to neće biti tako.
– Nažalost, suša je odradila svoje pa će i urod biti manji, a u šali kažemo da je možda i bolje tako jer svejedno ga ne bi imali kome prodati. Iako je urod manji, kvaliteta je i dalje vrhunska pa je naše varaždinsko zelje idealno za sarme – kaže Đurđica. Uzgajivačima, dodaje ona, štetu mogu napraviti i vrane koje „kljucaju“ glavice zelja i tako ih uništavaju. Problem s vranama Đurđica je riješila pa joj je sad jedina briga kome prodati zelje.
– Suradnja s otkupljivačima je nama neisplativa i okrenuti smo isključivo vlastitoj prodaji i to na kućnom pragu i na tržnici u Ludbregu. Do Božića ćemo tražiti kupce, a ako onda ostane zelja, nema nam druge nego ga pokloniti poznanicima koji uzgajaju ovce i zečeve ili ga iskoristiti za zelenu gnojidbu. Situacija je takva da ni varaždinsko zelje više nije toliko traženo kao prije pa ne čudi i što sve manje povrtlara bavi njegovim uzgojem – zaključila je Đurđica Špoljarić.
FOTO/VIDEO Nikola Wolf
