Josipu Kočmaru (73) iz Otočke, naselja na području Općine Gola, godinama je glavno i jedino prijevozno sredstvo traktor. Imao je, kaže on, i auto, ali ništa mu ne može zamijeniti vožnju u traktoru pa već duže u garaži ima samo IMT 539 i Zetor. Više se ne bavi poljoprivredom pa će Zetora prodati, a IMT će mu ostati za odlaske u trgovinu, kod liječnika i sve ostalo što svakodnevno mora obaviti.
– Meni je najlepše v traktoru. Pomalo se vozim, a stignem z voljom i na vreme kam god treba. Još znam i da ne bum zaradil kaznu za prebrzu vožnju jer ovaj moj IMT more najviše iti 28 kilometrov na vuru. Mene ne brine gde su postavljene kamere – priča nam Josip. Svaki dan obvezno s traktorom ide u Golu jer u Otočki više nema trgovine, a barem jednom tjedno s IMT-om „skokne” i do Koprivnice. Sat vremena vožnje u jednom smjeru kad ide za Koprivnicu ne pada mu teško.
– Imam čas i ne trebam se nikam žuriti pa mi nije problem voziti se jednu vuru odnosno dve dok se zeme i vožnja do doma. Negda sem s IMT-om išel tijam do Vrbovca i Svetog Ivana Zeline. Morem reći da sem s njim prešel celu Podravinu i Prigorje – ponosno tvrdi. IMT, dodaje on, ne troši puno goriva pa s jednim tankom može triput otići do Koprivnice i nazad i još se voziti po gradu, ali i do Gole.
– Nema meni do mog IMT-a. Star je 34 lete, a kupil sem ga taman pred rata pa je među zadnjima koji je došel k nam v Prekodravlje. Jedino me brine kaj sem se v zdanje vreme malo „zjačal“ pa se žena više neće voziti s menom v IMT-u jer veli da je premali za nas dva. No, svejedno. Zetora bum prodal jer zemlju više ne delam, a ostavili si bum IMT-a. Bu se žena priviknula i na to kaj nam je tijesno v njemu – zaključio je Josip Kočmar.
FOTO/VIDEO Dinko Borozan
