Pred koprivničkom vijećnicom nedavno smo zatekli Josipa Kiša iz Miklinovca koji je upravo preuzeo svoju gradsku božićnicu. Na pitanje što će s tih 50 eura, samo je odmahnuo rukom.
– Bum platil režije, niš drugo. Nije puno, ali lepo je da nas se bar nekad setiju – kratko je prokomentirao. Josip ima 78 godina i, kako sam kaže, više je života u zadnjim godinama ostavio po bolnicama nego doma. Prije 14 godina operirao je rak debelog crijeva. Uklonili su mu 36 centimetara crijeva, spojili sve ponovo i to bez vrećice i on je uskoro opet bio čovjek na svojim nogama. No, nakon što je to riješio, stiglo je novo poglavlje bolesti.
– Sepsa. Žena i ja, oba dva, 17 dana smo ležali u bolnici. Dva kreveta jedan pokraj drugog. Nismo znali kak’ bu završilo – ispričao nam je te otkrio da je srećom sve završilo dobro za njih dvoje. Kad su se od toga oporavili, njega je dočekala nova dijagnoza; problemi s prostatom. Godinama se sve slagalo jedno na drugo – tumor, sepsa, starost, zabrinutost, a Josip nam je na brzinu u kratkim crtama nastavio svoju životnu priču.
– Nas dvoje ostali smo sami. Sin nam je bil velika pomoć, delal je, pomagal je oko svega… Ali imal je problema i otpelali su ga u Remetinec. Ne znam kaj bude s njim. Može dobiti do pet godina. I sad smo žena i ja sami, bez njega – rekao je. Dva umirovljenika s dvije male mirovine i dugački mjesec pred njima. Ipak, red se zna, kad penzija sjedne, nema razmišljanja što prvo.
– Platimo režije i kaj ostane, to je to. Da je jedna penzija, ne bi mogli. Ovak se nekak skrpamo. Vrt smo imali, ali sad više nemamo. Stari smo, nemremo više ni to delati. No, bitno da smo živi – zaključio je na kraju Josip.
FOTO/VIDEO Nikola Wolf
