piše: Vladek Antolaš – MASTERMIND
Ljudski mozak je stvarno nepredvidiv. Tak je moje klupko vune koje držim v glave za razmišljanje (pretežno za ravnotežu) uspelo o razmišljanju o politike i izbora dojti na temu pokojnog Špire z Virja. Kak je to uopće moguće?
E pa da krenemo redom. Svi znamo da je Špiro bil v Legije stranaca i da se bavil u najmanju ruku mutnim poslovima. Svi ga se zapravo sečamo kao big bossa kavane Lord Nelson i diska koji su bili simboli naše mladosti. No najpoznateši je postal po scenama v Dnevniku HRT-a, dok su ga hapsili za lažne marke. Ja se ko denes sećam kak oko njega v potkrovlju kuće stoje maskirani specijalci i fleksaju sef te iz sefa vade one funte koje su bile kak ponjava velike. Deco draga, tu je bilo love kak neje bilo v svim bankama do Zagreba. Oko stola su vreće grumenja zlata kak pri Međimurcu krumpera, a na stolu v kupec nagrnoti dijamanti na crnome paperu. Ljudi bi rekli teški kriminal.
Zapravo je, Mike (Majk po naše), kak su ga zvali, meni spripovedal da je usko surađival s tadašnjim vrhom Hrvatske i da je direktno za Šeksa i ekipu švercal oružje z Mađarske v balama sena za potrebe ZNG-a i posle HV-a. Hrvatska je zapravo trebala pomoć kriminala i mafije da se stvori i to nije tajna jer su samo takvi ljudi imali hrabrosti i kanale da se domognemo oružja za rat. Dokaz tome su i one torbe pune dragulja generala Zagorca. Znači Mike je bil jedan od kotača v stvaranju naše sadašnjosti. No kak to biva, on se je nekomu zameril dok je štampal marke „u ime države“. Zameril se valjda jer je i za sebe pobiral više nego se valjda smelo i tu ga se sistem odrekel pa su ga uhapsili jer ne bi bilo zgodno da se sazna da je takav čovek delal za nas. Meni je Špiro rekel da se politika onda krenula rešavat mafijašov, a zaprav su napravili svoju „mafiju“ i nesu trpeli konkurenciju.
Sad je na vama jel budemo verovali v te njegve reči. Ja samo prenosim po čuvenju. Za kriminalce i politiku i den denes je gospon čovek, spram njega su oni bili obični kokošari jer su u stanju zeti zadnji dinar čoveku od stanja dok je Špiro pohlepnima pobiral samo pol, da plate školu jer su išli z njem v kriminal, a ostalo ostavil da imaju z čem živeti. Dugo godina nakon njegvoga rešta, ja sam mu struje popravljal po disku i slušal njegve štorije i saki put dok me v markama plaćal, obavezno sam poliznul prsta i sprobal lovu dal se možda farba skida. Kakav god bil, bil je legenda našega kraja i navek se oko njega stvaral mit. Zvaral je dost sveta, al najviše one koji su se nuz njega šteli navčiti kriminalu. Virje more reči fala Špiri jer su nuz njega i ostali zaterali ugostiteljsku scenu u vremenima dok je on bil kralj ugostiteljstva.
Je, znal je gostu zeti novce, al je i najviše daval. Da ne velim da su pekare vikendom delale nuz njega više nego prek tjedna. Takvoga diska skoro više ne bude na našim prostorima. Gde morete v denešnje vreme videti da ispred wc-a stoji čovek koji posle svakoga gosta pobriše? Toga nigde neje bilo, neg samo pri njemu. Ona igra leptira i dekoracije, zvuka i svetla više nikad neje viđena, a svi smo tam uživali. Kolki smo se tam prvi put zaljubili i poljubili na onom podiju. Zanimljiv je nama bil taj Špiro. E sad, kakov je bil familiji, to se ne bi mešal.
FOTO Arhiva
