piše: Vladen Antolaš – MASTERMIND
Sake se godine zagrijavaju nebulozne tenzije na političkoj sceni i svi bi opet tržili na kičmi i kostima branitelja i stanovništva grada Vukovara i Škabrnje. Ako postoje negde vani na vetru i kiši svih ovih godina kosti pokojnih i nestalih ljudi, te kosti su bele, bele ko sneg, bele boje mira i spokoja i svakoja degenerična politička natjecanja nad pravom na te kosti samo spuštaju ljagu na žrtve koje su dobri ljudi tog vremena podnesli za našu slobodu.
Mučno je pratiti koliko svi od reda „vole“ Vukovar. Sramota i jad! Mislim kakve danas veze ima ko je bil ZNG a ko HOS? Svi ti mladi ljudi imali su isti cilj – obraniti svoje, da bi im danas neko na vagu nametal slovo „U“ ili spočitaval Za Dom spremni. U prirodnom nagonu samoobrane ljudi svakaj vele i naprave, ne rasuduju dobro, a kaj tek ne bi u vrtlogu rata. Imam, evo, živo sečanje na ta luda vremena koje vas možda okine na razmišljanje o ovom svemu. Sečam se ko danas da sam ko član literarne grupe škole Grgura Karlovčana pod vodstvom Josipa Kosnice nastupal v domu na Peske u ceremoniji ispračanja guštera u vojsku JNA.
Recitirali smo tekst od kojeg denes pamtim samo – „đinđiber, dinđiber ftiček popeva“. Naravno da sam se osečal blesavo jer je pred menom bila generacija 69-70 i tek 5-6 let stareši od mene, al jebiga. Taman sam krenul v srednju, a ti isti momci su se već vrnoli z JNA i krenuli nazad po puške i v rat. To su bili nama „malima“ heroji, bez obzira ko je bil v HOS, a ko ZNG ili Policija. Mi smo pak mudrijali kak bi pokazali da smo uz „naše dečke“ pa je Horvi donesel hrvatsku zastav z prvim belim poljem na grbu a ja sem od moje majke Bože doma fkral crnu svilu i konca pa sem „U“ našil na taj grb. Z tom smo si zastavom na velikom odmoru stali pod sliku druga Tita i popevali „evo zore evo dana“ da bi pokazali onom Savi Drača i Vitomiru Pavloviču za koga mi navijamo vu tom vremenu. Ja se eto nemam kaj čuditi HOS-u, ma ne čudim se nit Srbima koji su kokarde metali na glave (ak razmete kontekst da su iste politike kurile ljude, al to sad neje tema). Kaj smo mi deca znali, mogli smo samo pokušati shvatiti da je zlo v zraku i deti ruku na rame Vladi Vukovarcu i praviti se da ga shvačamo.
Dal smo mi onda bili za kazniti jer smo z 15 let poprimili nekaj v glavu od stareših? Dal su denes za kazniti ti momci (denes starci kakov sem i sam) koji su se borili pod raznim uvjerenjima i emblemima na unifromi? Pa kaznite nas sve! Koji su to fantazeri koji den denes traže razdor u koloni sjećanja? Koja je to politika koja svake godine isto sranje spelava oko ovih svetinja? Izgleda da je politika jedino dosljedno zajebana i prljava. Ona jedina voli poentirati na svete dane.
Nema tu puno ljubavi prema narodu, nema ljubavi prema svojoj zemlji, nema ljubavi prema svome gradu, to sve fige v žepu za „superizbornu“ godinu. Ne znam kak pravi branitelji v to glede, da ih je politika nadigrala i da su se izrodili mnogi profiteri, tajkuni , odabrani, nedodirljivi iz te njihove žrtve. Pa čak su i volonteri postali profiteri. Mi ko mali ljudi jedino moremo v tišini deti lampaša te den na balkon, onak od srca i zahvale.
FOTO Nikola Wolf
