Piše Vladek Antolaš Mastermind
Dok su vaš omiljeni kolumnist i Podravski list bili na godišnjem odmoru, navodno je nastala sezona kiselih krastavaca pa sam se ja tak pobojal da ne budem imal temu za svoju kolumnu. Reko, dok se vrnemo u eter, Škurdijev klanec bude asfaltiran i ko rukom odnešeno ne bu više temelja zabrinutih građana za pritužbe. Znači, ta tema mi propala, sigurno je već problem rešen.
Onda me vleklo na nogomet, ipak je ta tema neiscrpna pogotovo dok je na turniru zaigrala ekipa Stiske za koju smo svi navijali. No, pak ni nogomet nije pogodan za ovu kolumnu jer su se o tome svi živi raspisali i svi su zadnjih tjedan dana eksperti i izbornici pa se vodi verbalna bitka dal su nam potrebni Brazilci dok imamo ovakve nogometaše v Stiski jer su na turniru pokazali da bi uz mali glanz igrali ko Brazil i tak ni tu me ne treba da se nateknem. Mislim, briga mene čiji su i ko ih bude stržil ko Mamić Da Silvu samo ak se ne plaćaju, stanuju i hrane za naše novce.
Onda, reko, nemrem ni pisati o smještaju Etnografske zbirke Slavka Čambe jer su se sigurno Grad i obitelj Čamba dogovorili o preuzimanje tog bisera naše povijesti i kulture, a teško bi čovek pomislil da se ne bi dogovorili, pogotovo ako evo pročitate kaj je izgovoreno lani za dodjele javnih priznanja našega grada, pa poslušajmo: „Javno priznanje Počasni građanin Grada Đurđevca dodjeljuje se gospodinu Slavku Čambi, posthumno koji je ostavio velik trag odanosti zavičaju te neće biti izbrisan ni zaboravljen“…
To je izgovoreno lani za dodjele javnih priznanja našega grada. Ja čisto sumnjam da bi to rekli pa porekli.
E sad, da pak pišem o pogledu iz Đurđevca na Renesansni festival koji se vrtel po Koprivnice? Pisal bi i o tome, no nesu me ni zvali pa nesem ni išel. Jedino da imam popis koga su iz Koprivnice sve zvali na svoj sajam, pardon festival, e to bi bila odlična tema da vidimo, ako su zvali Korena, a nisu zvali Milanovića ili pak su zvali Lackovića, a ne i Jančija. Ma sigurno su zvali onoga Rajna ili Matotana , nek im bu. Ne bi se ja ni v to mešal.
Možda pak da pišem kak mi je smešno da se fale z Križevcov kak bu neki mega rotor otprt, i to kraja godine, ko da je to vest, a vest je zapravo to da se rotori sade od Virja do Kalnika i šire, Koprivnica puna ko čep novih rotora, a bitno da su se na naš Đurđevec nasmejavali da samo rotore delamo, a koga jada nas onda kopirate i kitite se sa svojima. Neću ni o tome, baš neću pisati.
Ma ne bojim se ja, bude meni tema, ipak jesen nosi nove čari, a jesen je blizu i tek dok vino zavri, onda bude raj. Polako, tek je vreme da se klopotec diže.
Denes pak je ustajali zrak nakon kratke kiše, vrućina nas šiba i veselimo se zahlađenju, ali ipak u dubini duše molimo da bolje da potraje ova vrućina i sezona „kiselih krastavaca“ nego da krene sezona grijanja.
