Božić na vratima, to je tema ove kolumne. Obično o Božiću pišem iz sjećanja koja su mi pohranjena u memoriji i koja se naslanjaju uz davna snježna vremena. Eto, tak je i ovo prilika za svakog od nas da malo pobegnemo od ovih ludih stvarnosti i tegoba sadašnjice te da si Božić pokušamo iznova priličiti na srcu dragi dan. Samo vrijeme došašća nek nam opet bude iskreno očekivanje mira i blagostanja u punom smislu, a onda tek malo u mrvama kić, šoping i lampice.
Badnjak nek nam zaživi nanovo uz otvoreno srce, a nikako uz jurcanje po ribarnicama za zadnju kilu šarana. Svi smo se promijenili i udišemo taj prokleti konzumerizam, no ipak se nadam da i u vama miris borovih iglica resetira postavke i probudi ono malo dijete koje je najsličnije Isuseku u dolasku. Predivno je u boru naći vlasi suhe trave koje je tamo nanesla obitelj ptičica za svoj dom, gradeći gnijezdo za početak novog života jer takav bor uz malo nakita grije našu dušu i oči nam puni suzom za sreću naših bližnjih i spokoj naših minulih voljenih osoba kojima je (nadam se) tamo negdje Božić svaki dan.
Moj pokojni otac si je jedne godine kupil izuzetno ružnu vestu na pahuljice, borove i sobove, ali ju je nosil s osmjehom malog Isuseka. Smejal se je od vuva do vuva, kak se veli. Onak visok, gurav, mrka brka, usukanih rukava i na to spomenuta vesta. Kaj da vam velim, zgledal je ko šarajzlin z vuve, ali taj osmjeh je prefarbal sve vizualne antiadude. Modni mačak bi mu rekel flop, no takvo toplo srce jednog tate pobedi sve. Ako ste majka ili otac onda barem to poklonite deci za Božić. Svoj one man show pun ljubavi i osmjeha. Jedino to ne možete novcima kupiti nit zapakirati nit ima na poklon bon, a jedino to se pamti za sva vremena dok igračkama i mobitelima baterije brzo iscure.
Vele da se jedna žena kod doktora požalila da eto imaju sve, kuće, vikendicu, dobre penzije, al eto, djecu slabo viđaju. Na to joj doktor odgovorio „Draga gospođo, u kaj ste gledali celi život to sad i imate“. Nemojte previše gledati u krive stvari i u stvari opčenito neg spustite pogled na male glave koje vas cukaju za nogavicu svaki dan. Nemojte da su vam deca željna pažnje i zagrljaja. To minulo vreme ne budete mogli nadoknaditi nit vratiti u kompenzaciju ili na godišnjem obračunu vratiti, to nije PDV. Barem taj jedan dan se obudite. Poučeni, evo, mojim sjajnim iskustvom mog tate kupite si blesavu majicu, obucite raznobojne čarape i darujte sebe svojim klincima za Božić. Oči u oči.
Ja kao Vladek (Vladimir se pišem) baš celi život pokušavam decu gledati tim očima, vidjeti ih ko osobe. Zapravo svu djecu i mlade. Ljude treba doživljavati ko osobe, a ne ko tek nekog ko nam je obveza dodijeljena roditeljstvom i zakonom. Ovaj Božić posvetite djeci, djeci u sebi i nastavite tako dan na dan. To je najveća poruka Božića i najveći poklon Isuseku u dolasku.
FOTO ilustracija
