piše: Matija Dolenec
Eto, da se i ja malo osvrnem na događaje koji su se odvili prošlog tjedna, a koji su rezultirali uhićenjem još jednog od ministara. Kao i obično, z arhive bum zvadil jednu od svojih bivših misli i onda bum još nekaj novo napisal i to bu onda to. Počnimo z novim, a reciklažu ostavimo za kraj. Ima više vrsti ljudi kad se povlači pitanje u odnosu na politiku i političare. Politika je navek bila kurva, samo kaj je prije bila otmjena madam, a sad je obična prostitutka na kamionskom parkiralištu. Prije smo da naje..u plaćali državnicima s mudima, intelektualcima, a sad u većini slučajeva plaćamo da nas guze majmuni. No pustimo to sad na miru i posvetimo se običnim ljudima i njihovom odnosu na politiku. I njih bumo podijelili na kategorije, ne znam jel bu ih i ovaj put pet, bumo vidli kam bu nas tok misli odnesel.
1. Domaći predavači
To je tip koji gleda dnevnika i koji onda svojoj ženi tumači kaj se događa. „Vidiš Spomenka, on ti je sad rekel to, a u biti misli nekaj sasvim drugo. No dobro, naj se mam uznemiriti, nemre to svako skužiti, zato imaš mene.“ Tak tumači Miro svojoj Spomenki o životu i politiki. No, dok se malo bol poglene, Miro nema pojma o čemu govori, a Spomenka ga je prestala poslušati još 87.
2. Javni predavači
Malo bolje kuražni i neupućeniji od Miroja, ne ograničavaju se da svoje gluposti ostave za vlastita četiri zida, već se pobrinu da i u javnosti ne ostane nikakve dileme oko razine njegovih analitičkih sposobnosti. Vrlo jasno, doduše nenamjerno, daje točnu analizu svih izbornih rezultata. Više nego zorno prikazuje duh vremena i proporcionalna je razina gluposti koja izlazi iz njegovih lampi i glasnoća kojom se obraća nezainteresiranoj javnosti.
3. ‘Mudri’ nasmijani klimači
To su vam oni koji se, dok ovaj iz skupine dva tumači realpolitik, onak mudro podsmejavaju i klimaju z glavom. Odaje dojam da zna sve kaj se događa, al nesme o tome govoriti. Isto tako, odaje dojam, barem si on tak zamišlja, da posjeduje drevno znanje o samoj kvintesenciji bitka. No, u biti je vrlo često pijan i sve kaj more je smejati se i klimati z glavom i njegova jedina mudrost je da se drži maksime: „Bolje da šutiš i da ljudi misle da si glup, nego da progovoriš i da se otkloni svaka sumnja.“ Dok si malo bolje razmislim, i meni ljudi v birtiji često govore: „Kaj samo klimaš z glavom i smeješ se?“
4. Političari
5. Oni kaj stvarno znaju kaj se događa
E tu spadaju oni kaj su na izborni dan u ribičiji i daleko od svega kaj se događa. Oni ne znaju kaj se događa u svetu, ali znaju kaj se događa u glavama ljudi. Znaju da nema besplatnog ručka i, kaj je najvažnije, znaju da ne znaju. Upravo zato mi je sad na pamet pal razgovor između mene i Štefine prije nekoliko godina. Taj pučki mudrac, koji je svoju mudrost stekel ispijanjem vina i rakije čudnih porijekla s ljudima, i koji je obdaren ili proklet da vidi ne dublje, neg najpliće kak čovek more videti. Jer Štefina veruje da je u ljudima duboko samo grlo. Pital sam ga tom prilikom da kaj je tak divlji na političare, pak ima i onih dobrih, rekel sam mu ja. Štefina je samo navlačil brke i klimal z glavom i pomalo si nadotakal belo, dakle rakiju.
– Gledaj ovak, mulec jen, prvi moj uvjet da za nekog glasam je da se moj kandidat opće nije kandidiral. Čim je neko na nekakvoj listi, a tu brojim i one nezavisne, mojega glasa nebu dobil – rekel je Štefina. Na to sam se i ja malo zamislil i pital ga: „Čekaj, ne kužim, ti bi samo glasal za onoga za kojega nemreš, jer se neće kandidirati…?“ Na to je Štefina odvrnul:
– Normalno da ne razmeš, jer si šupelak. Gledi, čim ti v glavi osvane misao da bi ti mogel voditi ljude, da znaš kaj je za njih najbolše, to znači da nesi točen, a najgorše od svega, to znači da si misliš da si bolši od drugih. Zajebi ti rad za opće dobro, toga nema i nigdar nebude. Zato moj glas navek ide onima koji se ne kandidiraju – poentiral je pomalo nihilistički Štefina.
