piše: Matija Dolenec
Ovo je vapaj svim konobaricama, al ne da nam jeftinije pijaču naplaćuju, jer one nam tu nemru pomoći. Ovo je vapaj da ne delaju bojkot nad nama, bojkot najgore vrste, onaj koji nas vraća u svijet z kojeg bežimo i od kojeg smo uspeli pobeći berem na kratko u indolentnom dimu kavane. Da se mene pita, svim konobaricama bi u Ugovoru o radu pisalo: „Zabranjeno je s gostima spominjati se o ozbiljnim stvarima, o životnim odlukama i perspektivama koje su dovele do pojačane konzumacije alkohola, o (ne)ženidbi, o budućnosti“.
Razlog za dolazak u krčmu je baš bijeg od razmišljanja o tim stvarima i moj apel je da nas jadnike ostavite na miru i govorite nam laži kak smo super, najbolji gosti, duša od čoveka, nagrada za svaku ženu, curu ili kaj ti ja znam. Zbog toga smo došli tu. Kad smo već kod jadnika, v subotu su na trgu bili ovi klečavci i njihovi hrabri protivnici. Ovi nekaj za Isusa govore i protiv su seksa prije braka i kao patrijarhalni su, a ovi su kao protiv toga i cool people su oni. Mala cijena bili su mladi životi i prolivena krv da bi se ovakav festival demokracije odvijao na našim trgovima. Mala digresija samo, isprike primite.
No, vratimo se mi na konobaricu i krčmu i na nas. U ovim našim razgovorima često izrazito nekorektno svrstavamo ljude u kategorije. Pa idemo to napraviti i sad, ali moramo se zbog tehničkih razloga ograničiti samo na muške ljude. Prva kategorija su obiteljski ljudi koji v krčmu dojdu povremeno, da pobegnu od obitelji. Sasvim korektno ponašanje, a i njima bi bil veliki problem da se u tom trenutku spominjamo o ozbiljnim stvarima. U puno ovisnijem odnosu su oni koji nisu obiteljski ljudi, kojima je posjeta krčmi svojevrsni family time, ali ne u smislu obiteljskih obaveza, nego pjesme i veselja, poljubaca i nježnosti. Sad zamislite da vama netko u tom trenutku počne solit pamet i govorit vam o vašim fala Bogu brojnim manama i karakternim nedostacima, a možda i odsustvu samog karaktera. Zato je konobarica, ali i ostale individue koje se nalaze u objektu, tom dijelu populacije izrazito važna za opstojanje ono malo preostalog zdravog razuma. Konobarice ne samo da imaju pravo, nego i obavezu biti licemjerne i misliti jedno, a govoriti drugo. Mi znamo da je to teško, jer teško je i najti vrline ljudima poput nas, ali ugostiteljstvo je sličan posel kak i novinarstvo. Delaš z ljudima, u većini slučajeva nesmeš reči kaj zapravo misliš (jedino ak pišeš blesavu kolumnu koju niko, hvala dragom Bogu i klečavcima, ne uzima za ozbiljno) i imaš klizno radno vreme. Onaj koji to ne poštuje nit je novinar niti ugostitelj. Nakon sveg rečenog, prisjetimo se kak je razmišljal nekom prilikom Kiki na vijest da u krčmu dolazi nova konobarica i po tome se more videti kakve magnitude je taj događaj u životu pojedinaca.
– Je kakva, ne znam kakva je ona, morti bi njoj takva zajebancija smetala, morti me svati ozbiljno pak bum imal probleme, morti sem se baš i mogel stušerati prije neg sem došel, malo se osetim… Razmišlal je v sebi Kiki kak pristupiti novoj konobarici, dok joj se kesi z onim kaj on smatra da je seksi osmijeh, a zapravo zgleda kaj da je popil rakijo koja je otišla na kiselo. Zato morate shvatiti da je promena konobarice i odlazak dugogodišnje zaposlenice lokalne birtije mnogima jako stresan događaj. Nekima ta nekakva Keti, Lili, Meri zameni ženo, ljubavnicu, mamo i sestro, a ve je odjempot više nema i negde drugde nekim nepoznatim ljudima daje lažne nade bez kojih život nema smisla, a pred njim je ve bolan proces preodgoja nove konobarice koja niti sama ne zna kaj ju čeka i kaj se od nje zapravo očekuje, a to je da bude lažna žena, mama, sestra i drug.
Zato pamet v glavu.
