Ovaj tekst je objavljen u tiskanom izdanju Podravskog lista
Marica Crnjaković (91) iz Novog Virja, ističe ona sama, prkosi svojim godinama pa i na ulasku u deseto desetljeće života svaki dan provodi radno. Neumorna baka Marica tijekom proljeća i ljeta svakodnevno vodi brigu o okućnici, cvjetnim oazama i vrtu, a kad je potrebno, okopava i grah kojeg njena obitelj uzgaja na parceli uz kuću.
– Motika vam je moj glavni alat i skoro nikam ne idem bez nje. Imam štapa, ali njega često zabim pa kad se trebam potprti, tu je motika. Eto, neje baš da s njom samo delam, nego mi i pomogne dok me malo umor vlovi – priča nam baka Marica. Kad nema posla u vrtu i okućnici, vrijeme provodi za šivaćom mašinom, a vodi brigu i oko uzgoja pilića, kokoši i patki.
– Odrasla sem na poljoprivredi pa se nemrem zamsliti bez živine. Zato imamo i pišćence i race, a sad me jedino muče vrane. Baš nekoj den, dok sem pišćence dela z gajbom na dvor, od nekud je doletela vrana i potamanila ih deset. Sad bum bolje pazila da se to više ne dogodi. Volim i šivati pa dok je loše vreme, onda sem za mašinom – priča nam Marica.
Baka Marica je, kažu njeni ukućani, prava maherica i za pripravljanje kolača, zlevanke i višnjevca. To su njeni specijaliteti, a veseli je da je svoje umijeće prenijela na unuke. Najponosnija je na svoje kćeri Štefaniju i Ljubicu, zetove Branka i Vladu, unuke Katicu, Stjepana, Milicu, Sanju, Katarinu i Klaudiju te praunuke Petru, Patriciu i Laru.
– Živim s Ljubicom i njenom familijom i morem reći da im još pomažem koliko morem. Hvala Bogu da me pamet, ruke i noge još navek služe pa da morem nekaj napraviti. Da ništ ne delam, sigurno bi bila betežna i ne bi nikam mogla ili bi već zdavnja bila pod zemljom. Mene rado moja motika drži na životu, jer čovek ak’ ništ ne dela začas propadne. I dok me negda zna vloviti bol v nogaj, ne stajem, nego se držim motike i svog vrta – zaključila je Marica Crnjaković.
FOTO/VIDEO Nikola Wolf
