Piše: Vladek Antolaš – MASTERMIND
Prije leto dana pisal sam o izglednim nevoljama u NK Graničaru, da bi denes sve došlo na naplatu – stresa i neugodnosti nikad više oko našeg nogometa. Neje samo da sam predvidel izvjesni ostanak u Prvoj županiskoj ligi, nego sam i znal da bude se klub odrical svoje „dece“ na terenu za korist dođoša i internacionalaca. Sve napisano lani u kolumni „Na godinu derbi Mičetinec – Graničar?“. Sve sam ja to videl, a nesem stručnjak, a kakvi nam onda stručnjaki kluba vode.
Eksperiment velikog vođe z Brazilcima koštal nas je taman utakmica koje su nas zacementerale na nesretno drugo mesto, z kojega nikaj ne odlučujemo za rang više. Dok su i purgeri igrali na silu, a naši dečki su se zdeneli na klupi, no to ti je tak dok klub vode ljudi koji nemru ni v kledione rezultata potrefiti. Da se razmu v nogomet onda bi kladiona pušila, a ne oni.
No ok, večno i dalje budu takve loše odluke podupirala ona dva tri fana koji rezultat utakmica gataju z zadnjih pivskih flaš, dok se laktare na plotu i slepo plješću svim odlukama „ludog kapetana“, koji, pak, provodi odluke kroz slepog skipera. Ti fanovi čak provode cenzuru na svojim fan klub stranicama da ne bi netko rekel pravo stanje kluba. Njima na dušu.
Možda kojom srećom odemo rang više i ja bi to svim srcem štel. Tek bi se onda vidla sva raskoš pravih odluka, onih odluka kojima se klub olako oprostil od najboljih juniora koji su nosili na svojim plećima sav teret, a zapravo su bili korišteni za promociju internacionalaca.
Žalosno je da se taktika traži iz tjedan v tjedan kak se netko zbudi i na koju stranu mu se jajca zanesu. Ova teza je očigledna jer se pol dana kunu u domaće igrače i razvoj iz škole nogometa, a drugi pol dana na pameti su im stranci i dođoši koje purger postavi.
Najjadniji primjer svega napisanog je odlazak kapetana Topolčića za kojeg se nisu ni potrudili da ga saslušaju ili zaustave da ne ode. Džabe Topetu 12 godina igranja badava v klubu, jer su na klub najašili vekši volonteri od njega. Tak su se po čkoma rešili kapetana, čoveka koji je 2018. g. bil sportaš godine, a otišel bez objave na stranicama kluba, bez zahvale i fešte. Kak se tek prema deci odnose koja odlaze ak se ovak prema kapetanu. Nisu klinci ludi. Bude kapetan suze obrisal , budu i otpisani juniori suze obrisali i možda se samo jakši vrnu v klub, tam u budučnosti dok se z kluba već jednom maknu ljudi koji su ga sto put potapali.
Na kraju svega stvarno ispada da je najgledanija utakmica na Graničarovom stadionu bila ona med debeli i guravi, mal ne i najlepše odigrana.
A kaj očekivati v segmentu sporta kad je svud isto pa nas tak nemre čuditi ak je predsednik v nogometu mrtvo slovo na papiru kad nam je i gradonačelnik takov. Da se njih pita možda bi bilo i gorše.
Fala Bogu na dragom vođi jer nas njegov zagovor bude još dugo čuval.
